Pet lekcija iz čudesnog modela privrednog razvoja

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

 I najžešći kritičari prakse singapurske države, međutim, priznaju da je suština istinskog upravljanja omogućavanje osnovnih usluga, infrastrukture i struktura svih vrsta. Singapurske zvaničnici, pak, smatraju da zemlje u razvoju i njihove privrede u usponu treba da balansiraju demokratiju sa „snažnom, kompetentnom državom koju vode stručnjaci“. Donald Lou, pomoćnik dekana na Li Kvan Ju školi javne politike pri Univerzitetu u Singapuru ocenio je da se „veliki deo literature o razvoju, isuviše usredsređuje na ravnotežu vidova vlasti (parlamentarne, sudske i izvršne), kako vlada ne bi zloupotrebila svoja ovlašćenja. Sve to je važno, no ja smatram da je prvi posao vlade da stvori modernu, efikasnu državu“.

Pet je lekcija koje bi mogle da se izvuku iz čudesnog modela države koja je upravo proslavila zlatni jubilej.

1. MERITOKRATIJA: Najbolji bi trebalo da dobiju šansu da vladaju.

Singapur je osigurao da državni službenici budu zapošljavani i unapređivani na osnovu znanja i sposobnosti, a za to budu adekvntno nagrađivani. „Snažnom političkom vođstvu je potreban neutralan, efikasan i čestit javni servis“, govorio je osnivač Li Kvan Ju. Kišor Mabubani, dekan Li Kvan Ju škole javne politike navodi da u Singapuru smatraju kako svakom treba dati priliku da pokaže koliko je uspešan. „Na taj način ćete dobiti ogroman zbir pameti“, naveo je Mabubani koji je i sam proizvod takvog sistema. Tehnokratska vlada Singapura daje stipendije izuzetnim studentima da nastavljaju školovanje na uglednim inostranim institutima. Za uzvrat,obavezni suda rade izvestan period u javnoj službi. Kako bi tamo bili zadržani, još je premijer Li uveo praksu da ministri i visoki državni činovnici imaju plate koje su ravne najvišim u poslovnom svetu. Zahvaljujući tome, najumniji Singapurci ostaju u vladinim službama i ne odlaze u privatni sektor.

2. ČESTITOST: Nemilosrdnost prema korupciji

Konkurentne plate javnih službenika pomažu i maloj stopi korupcije u Singapuru. Ta država je jedna od najmanje korumpiranih u svetui zbog strogih zakona i visokih kazni. Li je bio poznat po insistiranju na „nultoj toleranciji“ prema korupciji i pre nego što je taj termin ušao u praksu u svetu. To „zaricanje“ je sprovođeno uz pomoć nezavisnog i efikasnog Biroa za isleđivanje koruptivnjih praksi (CPIB), direktno pod okriljem kabineta Premijera. Pomoćnik dekana Lou, koji je radio 15 godina u vladi Singapura, smatra da je u borbi protiv korupcije izuzetno važna i sposobnost pribavljanja sredstava za javne službe. „Mnoge države ne uspevaju u tome, nisu u stanju da prikupe dovoljno poreza da finansiraju javne službe. Država nije autonomna. Birokrate biraju na osnovu prijateljstva. Nastaje korupcija. Ugađa se pajtašima“, komentarisao je Lou.

3. VLADAVINA PRAVA: Primena i poštovanje zakona

Kao što su zapadni mediji često ukazivali, mada je toga sve manje u praksi ovih dana, u Singapuru su zabranjene žvakaće gume, a za neke prekšaje sledi bičevanje, stara kolonijalna praksa. Postoje kazne za pljuvanje na ulici, bacanje otpadaka, pa čak i za hranjenje mjmona na koje ponegde na ostrvu može da se naiđe. Neki od tih zakona su drakonski, neki strancima smešni. No u Singapuru smatraju da je striktna primena zakona pomogla stvaranju kulture održavanja reda i discipline.

4. VIZIJA: Planirati na dugi rok i graditi institucije

Da bi ostvarili moderan grad-državu, pa onda Cvetni grad, a sada i Pametnu naciju, državnici Singapura su imali viziju i dugoročne planove. Nasleđivanje na čelu države je, takođe, bilo dugoročno planirano. Prvi premijer Li koji je na tom mestu proveo 31 godinu, predao je upraljanje države nasledniku Go Čok Tongu. Li je to učinio dobrovoljno, ali je ostao u vladi kao uticajan stariji ministar (u vladi je bio 56 godina, a kao poslanik 60 godina). Liju i prvoj generaciji lidera pripisuju i izgradnju snažnih institucija. Kao primer se obično navodi Odbor za razvoj stanogradnje koji je u periodu od 20 do 30 godina obezbedio krov nad glavom za 80 odsto od sadašnjih 5,5 miliona stanovnika Singapura.

5. UČENJE: Večito osavremenjivanje i menjanje

Za 50 godina nezavisnosti Singapur je prešao put od trećerazredne do prvorazredne države. No sada se neki od starih principa i ekonomskih modela smatraju prevaziđenim i stručnjaci ukazuju da to proizvodi elitizam i sve veću nejednakost u društvu. Singapurski zvaničnici smatraju da i u tome može da pomogne lekcija iz prošlosti: smelo rukovodstvo. „Uspeh stvara odbojnost prema promenama, strahovanje od rizika,“ primetio je Kenet Pol Tan, zamenik dekana na Li Kvan Ju �koli. „Dobra lekcija jeste da, bez obzira koliko dobar neko bio, mora da postoji volja i sposobnost za razmatranje okolnosti i nastavak učenja od drugih. Možda postoje načini da stvari budu unapređene“, dodao je Tan. Dekan Mabubani, svojevremeno višegodišnji ambasador Singapura u Ujedinjenim nacijama u NJujorku, navodi kako je njegova zemlja učila od najboljih praksi iz ostatka sveta. „Singapur je na neki način jedna od najuspešnijih zemalja – kopija. Sada pozivamo druge zemlje da kopiraju Singapur“.

Singapur je pojam efikasne države, a to je rezultat tzv. modela upravljanja poput „dobro podmazane mašine“, koja privredni rast stavlja ispred građanske i političke slobode kakve postoje u razvijenom zapadnom svetu

Pragmatični lideri ključ uspeha

Prihod po glavi stanovnika Singapura porastao je sa oko 540 američkih dolara u 1965. na više od 55.000 u 2014. Taj iznos je gotovo jednak onom u Sjedinjenim Američkim Držvama i na nivou je najbogatijih zemalja Evrope. Tako uspešan razvoj Singapur duguje pragmatičnim i spretnim liderima. Naporima države izgrađena je moderna infrastruktura neophodna za privlačenje međunarodnih kompanija, kao i meka infrastruktura, koja podrazumeva niske poreze, jasnu vladavinu zakona i kvalifikovanu radnu snagu. Sve su to elementi koji su Singapur učinili najatraktivnijom destinacijom za poslovanje.