Deset zapovesti srpske privrede

Oni su imali zadatak da rangiraju po važnosti 10, od 32, oblasti od značaja za poslovanje preduzeća. Prva na listi prioriteta našla se reforma javnog sektora – za taj odgovor glasalo je 73,4 odsto anketiranih. Čak tri četvrtine privrednika smatra, dakle, da je preglomazan javni sektor uzrok ogromne birokratije koja mnogo košta privredu, jer se kroz razne poreze, parafiskalne namete i druga opterećenja poslovanja stalno smišlja način kako da se obezbede zarade za armiju zaposlenih u javnim preduzećima, državnoj upravi i lokalnim samoupravama. Privrednici takođe upozoravaju da je usluga javnih servisa na niskom nivou zbog čega oni više ne žele da finansiraju jedan tako neefikasan a skup sistem.

Na drugom mestu našao se zahtev za reformom poreskog sistema – za tu opciju izjasnilo se 69,5 odsto anketiranih. Privrednici se zalažu za napuštanje sistema linearnog oporezivanja zarada i uvođenje progresivnih poreskih stopa, pri čemu ukupno opterećenje zarada manjih od proseka ne bi trebalo da premaši 40 odsto (umesto sadašnjih 65 odsto). To bi trebalo da pomogne u borbi protiv sive ekonomije i omogući novo zapošljavanje. Prema oceni 64,9 odsto ispitanika i organizovana borba države protiv sive ekonomije trebalo bi da se nađe na spisku reformskih poteza nove valade. Privrednici u tom kontekstu navode da se u pojedinim gradovima i opštinama na jedan legalno prodati proizvod dolazi i jedan prodat „na crno“. Uvereni su da država mora da pojača kontrolu robe preko graničnih prelaza, da spreči šverc po ulicama i otvorenim tržnim centrima i da proširi poreski obuhvat kod naplate poreza na imovinu.

Visoko mesto zauzima i reforma Poreske uprave za koju je glasalo 59,7 odsto učesnika u anketi. Privrednici pozdravljaju početak modernizacije poreske uprave ali traže nastavak reforme „jer se još uvek više od 270 sati godišnje, provede na šalterima“. Ništa manje značajna nije ni reforma privrednih zakona (Zakon o privrednim društvima, Zakon o stečaju …), za koju je glasalo 53 odsto preduzetnika. Kao argument navodi se da poslovanje u Srbiji karakterišu predugi rokovi plaćanja (prosečno 126 dana) i nedostatak pravne sigurnosti. Kad je reč o stečaju privrednici ističu da mora da bude efikasan i da se sprovede u roku od mesec dana kod malih preduzeća, a u maksimalnom roku od tri meseca kod srednjih i velikih preduzeća. Privrednici traže i umrežavanje svih institucija sa kojima stupaju u kontakt radi dobijanja dozvola i prikupljanja dokumenata. Zato je za uvođenje elektronske uprave glasalo 51,8 odsto anketiranih koji ističu da je neophodno uvođenje principa profesionalnog menadžerskog upravljanja u javni sektor.

Na listi deset najvažnijih reformskih poteza našla se i reforma penzijskog sistema za koju se zalaže 49,7 odsto anketiranih. Privrednici smatraju da nije dobar predlog da se podigne starosna granice za odlazak u penziju i sugerišu napuštanje aktuelnog sistema obaveznog penzijskog osiguranja i uvođenje tzv. minimalne garantovane državne penzije za buduće penzionere, a da se sadašnjim garantuju prava ostvarena po važećim propisima. To bi otvorilo prostor za smanjenje penzijskih doprinosa koji su najveće opterećenje zarada. Jedan od odgovora odnosi se na reformu zakonodavstva u oblasti građevinarstva, zašta se zalaže oko 46,6 odsto anketiranih. To praktično znači promenu Zakona o planiranju i izgradnji i uvođenje jednostavnije procedure za dobijanje građevinskih dozvola, kao preduslova za rast privatnih investicija u građevinarstvo i industriju građevinskog materijala.

Za izmene Zakona o radu zalaže se 45,4 odsto privrednika koji upozoravaju da bi trebalo skratiti birokratske procedure prilikom zapošljavanja i otpuštanja posebno kod malih i srednjih preduzeća. Pozdravljaju inicijativu da se otpremnine isplaćuju za godine radnog staža provedene kod poslodavca, a ne za celokupan staž zaposlenog. Nezaobilazna je i reforma zdravstvenog sistema (39,2 odsto anketiranih glasalo je za to). Privrednici tvrde da su zdravstvene usluge u državnim ustanovama na veoma niskom nivou i da bi privatni sektor trebalo izjednačiti sa državnim zdravstvom, a pacijentima omogućiti da biraju gde će da se leče. Na taj način bi jedan deo zaposlenih koji sada rade u državnom zdravstvu prešao da radi kod privatnika, čime bi se budžet Zdravstvenog fonda rasteretio dela troškova za zarade zaposlenih u zdravstvu, a ta sredstva bi se usmerila u podizanje kvaliteta zdravstvenih usluga koje pruža obavezno zdravstveno osiguranje. Ovako se svakom zaposlenom mesečno odbije 7527,38 dinara za zdravstveno osiguranje koji umesto u kvalitetnu zdravstvenu uslugu odu uglavnom u zarade zaposlenih u državnom zdravstvu.

LISTA PRIORITETA

1. Reforma javnog sektora – 73,4 %

2. Reforma poreskog sistema – 69,5 %

3. Organizovana borba države protiv sive ekonomije – 64,9 %

4. Reforma Poreske uprave Srbije – 59,7 %

5. Reforma privrednih zakona – 53,0 %

6. Uvođenje elektronske uprave – 51,8 %

7. Reforma penzionog sistema – 49,7 %

8. Reforma zakonodavstva u oblasti građevinarstva – 46,6 %

9. Promene Zakona o radu – 45,4 %

10. Reforma zdravstvenog sistema – 39,2 %