Dugovi ne zastarevaju, već rastu

Neki od klijenata četiri velike banke (Invest, Beobanka, Jugobanka i Beogradska banka) nad kojima je pre nešto više od osam godina pokrenut stečajni postupak bili su neprijatno iznenađeni kad su im stigle opomene (ili čak tužbe) zbog neizmirenih obaveza prema tim bankama. Iznenađenje je bilo utoliko veće kad su shvatili da je njihov dug, zbog pripisanih kamata, nekoliko puta uvećan i da su stavljeni pred svršen čin – da izmire obaveze ili da podnesu prigovor i uđu u parnični postupak. Dakle, da između dva zla izaberu manje. Na treću opciju – pozivanje na zastarelost duga u ovom slučaju ne mogu da računaju. To su potvrdili svi sagovornici Danasa. Zbog te, nimalo ohrabrujuće činjenice, većina građana koji su nekada koristili usluge neke od te četiri banke strepe da bi mogli da se nađu u neprijatnoj situaciji. Upravo zato oni su veoma zainteresovani da saznaju šta se dešava sa bankama u stečaju i kakve su sankcije predviđene za one koji nisu izmirili svoje obaveze prema tim bankama.

– Obaveze klijenata ostaju na snazi bez obzira na to što je reč o ugašenim bankama, jer su sva potraživanja, koja je neka od četiri banke u stečaju imala, preneta na Agenciju za osiguranje depozita. Drugim rečima, obaveze nastale po osnovu kredita, čekova, tekućih računa… prenete su na drugog potražioca. Ukoliko klijent, koji je dobio opomenu, ili tužbu, misli da je oštećen, treba da ode u Agenciju za osiguranje depozita i da tamo, na licu mesta, utvrdi o čemu je reč, ali, naglašavam, njegove obaveze ne prestaju u trenutku gašenja banke i problem je nastao upravo zbog toga što su mnogi pomislili da je pokretanjem stečaja stavljena tačka i na njihova dugovanja – komentariše za Danas Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

On podseća da klijent može i u Kreditnom birou da dobije lični izveštaj iz koga se jasno vidi kolika su njegova dugovanja i prema kojoj banci. Dugalić, međutim, ukazuje na to da se taj izveštaj pravi na osnovu podataka koje Kreditnom birou šalje Agencija za osiguranje depozita. „Drugim rečima, izveštaj je svojevrsno ogledalo u kojem se dostavljeni podaci preslikavaju“, kaže Dugalić i upozorava da sve dok ne bude okončan stečajni postupak građani mogu da očekuju da će dobijati opomene koje će ih podsećati da obaveze koje, očigledno, nisu ugašene i moraju da se izmire.

I u Privrednom sudu u Beogradu, gde inače ne isključuju mogućnost da je u nekom od predmeta napravljena greška, potvrđuju da se validna dokumentacija nalazi kod sudije i u Agenciji za osiguranje depozita, ali i naglašavaju da se građani ne mogu pozivati na zastarelost potraživanja. Oni strankama savetuju da se obrate advokatu koji će im reći da li imaju osnova za ulaganje prigovora. U Agenciji za osiguranje depozita nezvanično smo saznali da su sitna dugovanja fizičkih lica u toku stečaja banaka bila otpisivana (obično se radilo o iznosima do 5.000 ili 10.000 dinara). Saznajemo i to da je pre dve godine Privrednom (tada Trgovinskom) sudu u Beogradu predlagano i da se sva potraživanja koja banke iz stečaja imaju prema građanima otpišu, jer je reč o velikom broju predmeta sa relativno sitnim iznosima, koji su opterećivali postupak. Ali, sudije Trgovinskog suda nisu smele da „zagrizu“ taj kolač iako su nekim velikim firmama otpisivani i znatno veći dugovi nego što zbirno iznose potraživanja prema stanovništvu.

A šta u vezi s tim kažu advokati. Nenad Dedić, advokat iz Smedereva, u izjavi za Danas ističe da je u ovom slučaju reč o potraživanjima koja ne zastarevaju.

– Ukoliko je reč o bankama nad kojima je otvoren stečaj i ukoliko taj postupak još nije okončan, što se u ovom slučaju nije dogodilo, to znači da se prema tada važećem Zakonu o stečaju banaka, ne može govoriti o zastarelosti potraživanja, jer je u trenutku otvaranja stečaja nastupio prekid zastarelosti. Treba, međutim, naglasiti da je obaveza stečajnog upravnika da utvrdi visinu glavnog duga i da priloži obračun kamate za određeni period docnje na glavni dug (tzv. procesna kamata, odnosno kamata kao glavno potraživanje). Moj savet građanima koji se budu suočili sa sličnim problemom glasi da u zakonskom roku podnesu odgovornu tužbu kako bi se posle toga u postupku utvrdilo o kakvom je potraživanju reč i da li je obračun kamate obavljen na pravi način. Ali, generalno posmatrano, o zastarelosti se ne može govoriti, već bi u svakom pojedinačnom slučaju trebalo utvrditi o kakvom potraživanju je reč, odnosno na koji se period ta obaveza odnosi – ističe Dedić.

Ako je za utehu, stečaj dve banke ulazi u završnu fazu. Dobrila Hajduković, direktor sektora stečaja i likvidacije u Agenciji za osiguranje depozita, potvrdila je za Danas da se uskoro može očekivati okončanje stečajnog postupka Beobanke, s obzirom na to da je prvi isplatni red (štediše) izmiren, zatim da je veći deo imovine unovčen, i najzad da se krenulo sa izmirivanjem obaveza prema drugom isplatnom redu. Slična je situacija i sa Investbankom, dok se za Beogradsku banku i Jugobanku okončanje stečaja još ne može predvideti. Razloge za to, kaže naša sagovornica, treba tražiti u sporom postupku likvidacije nad poslovnim jedinicima tih banaka koje se nalaze na Kipru i u SAD, a koje sprovode organi tih zemalja primenjujući domicilne propise. Prema podacima Agencije za osiguranje depozita, od otvaranja stečajnog postupka nad četiri velike banke (3. januar 2002) do 31. decembra 2009. godine, unovčeno je ukupno oko 37 milijardi dinara stečajne mase. Najdalje se u tom poslu odmaklo kod Beobanke gde je unovčeno oko 16 milijardi dinara novčane mase. Sledi Beogradska banka – unovčeno oko 7,1 milijarda dinara, zatim Jugobanka (sedam milijardi dinara) koliko iznosi i vrednost unovčene stečajne mase Investbanke.

Na pitanje koliko banke u stečaju potražuju od pravnih lica i šta je sa dužnicima koji su takođe u stečaju ili u postupku privatizacije, naša sagovornica kaže da se u ovom trenutku iznos potraživanja kreće oko 2,3 milijarde evra, od čega se u sudskom sporu nalaze potraživanja „teška“ 796 miliona evra.

– Treba, takođe, naglasiti da su poveriocima prvog isplatnog reda isplaćena potraživanja u iznosu od 140 miliona evra i 5,1 milijarde dinara. Beobanka je počela da isplaćuje i poverioce drugog isplatnog reda, a reč je o 14 odsto priznatih potraživanja, odnosno 2,7 milijardi dinara. Kad je reč o dužnicima koji su u stečaju, ili u postupku privatizacije, oni svoje obaveze izmiruju u skladu sa Zakonom o stečaju i Zakonom o privatizaciji – podseća Dobrila Hajduković.

Komentarišući naplatu potraživanja Jugobanke koja se odnose na preduzeća na Kosovu i Metohiji, naša sagovornica kaže da su u cilju regulisanja dužničko-poverilačkih odnosa, nadležnom sudu Unmika u Prištini podneti tužbeni zahtevi protiv preduzeća RMHK Trepča u Kosovskoj Mitrovici i Feronikl u Glogovcu (reč je o potraživanju od oko 72 miliona evra), ali da ročišta još nisu održana.

Savet advokata

Ako je reč o prinudnom izvršenju, onda treba znati da na osnovu verodostojne isprave, koja je uredno overena i predstavlja izvod iz poslovnih knjiga banke, sud može, bez prethodnog ispitivanja činjeničnog stanja i bez održavanja ročišta, da usvoji predlog stečajnog upravnika i da donose rešenje o izvršenju. Pri tom treba naglasiti da je neophodno da se to rešenje dostavi dužniku koji ima pravo da u roku od tri dana podnese prigovor. U tom slučaju postupak prerasta u klasičnu parnicu u kojoj se utvrđuje da li je neko potraživanje osnovano ili ne. Dakle, savet svim onima koji dobiju rešenje o prinudnom izvršenju jeste da obavezno, u roku od tri dana, podnesu prigovor i, opreznosti radi, pozovu se na zastarelost potraživanja, ali naglašavam, ako je reč o stečaju koji još traje, taj argument teško da će biti prihvaćen – izjavio je za Danas advokat Nenad Dedić.

Diskont za stambene kredite

Ukupno potraživanje banaka u stečaju od fizičkih lica (po svim osnovama) iznose oko 710 miliona dinara. Zanimljivo je, takođe, da ima i aktivnih partija koje se odnose na otkup stanova kod kojih poslednja rata dospeva na naplatu i posle 2032. godine. U tim slučajevima, nakon okončanja stečaja banaka, klijentima će biti ponuđen diskont na preostali iznos duga, a ukoliko klijent to ne prihvati, naplata po tom osnovu biće preneta na poverioce banaka – potvrdila je za Danas Dobrila Hajduković, direktor sektora stečaja i likvidacije u Agenciji za osiguranje depozita