Lideri i ovlašćenja

Do sada je dosta toga ispričano na temu menadžera koji dele ovlašćenja sa svojim zaposlenima, a knjižare su preplavljene knjigama koje govore o takozvanim self-dajrektid timovima. Činjenica je, međutim, da je originalni izraz „empowerment“ u praksi često stvarao šumove, jer su neki menadžeri mislili da se time odriču svog autoriteta, pa čak i svoje odgovornosti. Tako je davanje ovlašćenja došlo na loš glas i menadžeri baš i nisu bili zainteresovani da se time dalje bave. Naravno, „empowerment“ znači da bi članovima tima trebalo dati onoliko ovlašćenja koliko je potrebno da bi se posao uradio onako kako se očekuje. A to znači dobro. Kako da to postignemo? Sklon sam da kažem – lako. Prvi korak je da zaposlenima pruži znanje i da im pomogne da se razvijaju uz posao. Omogućimo im treninge i, ako je moguće, mentoring ili kočing. Budite uvereni da će vam se svako nesebično deljenje iskustva, znanja i veština, vratiti. Ne potcenjujte ljude, iako to, kao roditelji, često činimo sa decom. Dajte im izazovne zadatke pružajući im tako šansu da pomere svoje lične kvazilimite.

Drugi korak je pružanje inspiracije, a to dalje znači da bi trebalo pozabaviti se specifičnim motivatorima svojih zaposlenih. Iako je lista motivatora gotovo identična za svakog čoveka, različitost je u prioritetima, a samim tim i u redosledu ovih motivatora. Zato im dajte jasnu sliku o tome do kog nivoa biste želeli da oni dospeju i ohrabrite ih da stignu do cilja. Ne ustručavajte se od toga da neki dobar potez nagradite, ali i da greške iskoristite u edukativne svrhe. Treći korak je da im pružite podršku u onim situacijama gde je ta podrška neophodna. Potrudite se da otvorite kanal neometane komunikacije kako biste saznali šta je to što ih sprečava da posao obave, ili da ga obave na vreme i kvalitetnije. Angažujte se da te barijere uklonite, jer će vam se to uvek vratiti kroz još veću posvećenost tima ljudi sa kojima neposredno sarađujete. Jer, kako se oni budu razvijali u svojim poslovnim ambicijama to će i izazov da ih vodite dalje ka uspehu biti veći. Ipak, čuvajte ih da ne „pregore“ u toj želji. Učite ih da budu jaki i da istraju u vremenima koja su sve zahtevnija. Neka to prihvate kao standard i neka rade na tome da se sa tim uspešno nose.

Znam da se, kada pominjemo ovu temu, pitate koliko autoriteta i slobode treba dati nekom saradniku. Naravno da sam to pitanje i sam sebi postavljao mnogo puta. Idealno bi bilo dati onoliko slobode koliko je potrebno. Jer, ne možemo sami donositi sve odluke. Zato je i izmišljena timska igra da bi svako odigrao svoju ulogu u njoj. Na vama je da pronađete taj merni instrument i da odredite koliko ćete ovlašćenja i slobode u odlučivanju dati. Naravno, saradnici sa manje iskustva nisu spremni za veliku dozu autoriteta. Zato bi trebalo da im se nađete u blizini kako biste im davali savete, dodatna uputstva ili samo podršku. Budite, jednostavno, dostupni. Nekada je samo saznanje da ste tu, dovoljna podrška. S druge strane, današnje vreme govori da treba biti obazriv u slučajevima kada dajete ovlašćenja, a kada su mladi bez dovoljno iskustva željni brzog uspeha ili nerealni u procenama sopstvenih mogućnosti. A to danas nije retkost. Grešku možete napraviti dajući previše, ali i dajući premalo ovlašćenja.

Glavni posao lidera jeste da daje ovlašćenja. Maks Depre nas podseća da je lideršip vrsta umetnosti. Bilo bi mnogo jednostavnije kada bi ljudi radili ono šta im se kaže. Ali, dobiti ono što je najbolje od njih – nije tako jednostavno. Potrebno je da dobiju ovlašćenja. Oficiri ih daju vojnicima, profesori studentima, roditelji deci, menadžeri saradnicima. Zvuči tako jednostavno. Tako logično. Kada sledeći put budete u prilici da utičete na nečije ponašanje, zapitajte se šta im je potrebno da bi uradili ono što od njih tražite. Zatim, saznajte šta im je potrebno, a to ne mogu sami sebi da obezbede i potrudite se da to dobiju. Setite se redosleda koraka o kojima smo pričali. Napravite listu onoga što je potrebno da uradite kako biste im dali ovlašćenja. Ne zaboravite da na listu stavite i sledeće stavke: vizija, ciljevi, podrška, priznanje i zahvalnost. Depre je još rekao da je prva odgovornost lidera da definiše realnost, a poslednja da kaže „hvala“. Između toga – on je samo sluga.