Malinari očekuju pomoć države

Dobrivoje Radović iz sela Prilike, jedan od većih proizvođača tog voća u ivanjičkom kraju i predsednik Saveza Srpska malina, procenjuje da se ukupna šteta kreće od 12 do 16 miliona evra. On navodi da je, u zavisnosti od toga da li su malinjaci u ravnici ili u brdsko-planinskim delovima ivanjičkog kraja, uništeno od 20 do 55 odsto roda. Osim snega i poplave, pre nekoliko dana, deo tog područja zadesio je i slab grad, ali, kako Radović tvrdi, bez većih posledica.

– Prošle godine ubrano je od šest do devet tona po hektaru. Ove godine planirali smo 12 tona, ali nevreme će sigurno poremetiti naše planove. Strahujemo, takođe, od najavljenih kiša i mogućih mrazeva u maju, što bi dodatno moglo da ugrozi prinose – kaže za Danas Radović, koji maline uzgaja na oko 1,8 hektara.

Objašnjavajući da su neki proizvođači osigurali malinjake od grada, požara, udara groma, ali ne i od šteta izazvanih snegom i poplavama, naš sagovornik ističe da malinari očekuju finansijsku podršku države. Ta pomoć bi se realizovala posredstvom lokalne samouprave koja, kako navodi, ne može da im pomogne, jer nema toliko novca u opštinskom budžetu.

– Poučeni iskustvima radnika čija su preduzeća već godinama u stečaju, i koji se izlaskom na ulicu i štrajkom bore za isplatu bar minimalnih zarada i overu zdravstvenih knjižica, i mi ćemo zatražiti pomoć države. Na taj korak smo, zbog novonastale situacije, prisiljeni. Obratili smo se državi za pomoć i kao proizvođači i kao Savez Srpska malina, koji obuhvata deset udruženja. Malinjak je naša jedina fabrika u kojoj radimo non-stop i, ukoliko nam država ne pomogne, bićemo prinuđeni da svoja prava, kao i ostali zaposleni, ostvarimo na neki drugi način. Da li će to biti blokade saobraćajnica ili štrajkovi, odluku o tome doneće malinari okupljeni u Savezu Srpska malina – poručio je Radović.

Ni svi malinjaci u ariljskom kraju nisu u istoj meri pogođeni nevremenom – više su stradali oni smešteni iznad 500 metara nadmorske visine. Prema rečima Milana Radojičića, predsednika Upravnog odbora Udruženja Vilamet i sekretara Saveza Srpska malina iz Arilja, šteta se procenjuje na oko 10 miliona dinara. Aprilski sneg je, kako navodi, uništio od 25 do 35 odsto malinjaka u brdskim predelima, a kasnije, zbog poplave, manja šteta je zabeležena i u ravničarskim krajevima. Još jedan od problema koji muče proizvođače jeste nedostatak raketa za protivgradnu zaštitu. Radojičić podseća da je pre neki dan padao grad, ali da, srećom, nije bilo većih posledica i ističe da nije siguran da bi sa postojećim brojem raketa malinjaci bili spaseni u slučaju pojave većih gradonosnih oblaka. Procenjuje, međutim, da će, ukoliko u narednom periodu vremenski uslovi budu optimalni, ovogodišnji rod biti veći za desetak odsto. Ipak, i ariljski malinari nadaju se pomoći države.

– Nameravamo da predložimo da nam država poveća subvencije za osiguranje malinjaka sa sadašnjih 40 na 60 odsto. Međutim, takav predlog nemamo kome da uputimo, jer je Vlada Srbije formirana tek pre neki dan. Ariljska opština je, inače, osnovala komisiju koja procenjuje štetu, dok je u budžetu za ovu godinu planirano milion dinara za protivgradnu zaštitu i angažovanje strelaca – komentariše za Danas Radojičić .

Na prvi pogled šteta u malinjacima u kosjerićkom kraju nisu velike, ali je sneg ostavio trag na ovogodišnji rod.

– Visina snega bila je oko 40 centimetara i uništeno je od 10 do 15 odsto malinjaka, a stradale su i šljive i jabuke. Mada je do početka berbe ostalo još dva meseca, očekujemo da bude veći nego prošle godine – kaže za Danas Milovan Jevtić, koji pod malinama ima oko 60 ari.

Dragan Vukailović iz Bajine Bašte, predstavnik Udruženja Srpska malina, ukazuje na podatak da je na parcelama od 500 do 700 metara nadmorske visine u bajinobaštanskom kraju sneg oštetio oko 15 odsto malinjaka i da je šteta oko 1,1 miliona evra, ali da će tačan iznos utvrditi opštinska komisija. „Za koji dan trebalo bi da se sastanu predstavnici proizvođača iz svih opština, kako bi se prikupili podaci o štetama“, najavio je Vukailović. On naglašava da je malina, uprkos svim nedaćama, u dobrom stanju, i procenjuje da bi rod na tom području trebalo da bude veći od 20 do 30 odsto u odnosu na prošlu sezonu.

Spasonosna kiša

– Posledice od snega evidentne su u brdsko-planinskim krajevima, dok su od velike količine kiše stradali malinjaci u ravnici, jer malina ne trpi mnogo vode. Sudeći prema trenutnom stanju, ali i oceni stručnjaka da su na početku zime zabeleženi najbolji lastari, odnosno stabla maline, u prethodnih 25 godina, rod bi trebalo da bude odličan, mada je rizično prognozirati, jer dovoljna je jedna sedmica loših vremenskih uslova pa da prinosi budu ugroženi. Činjenica je, međutim, da je za ostale poljoprivredne kulture kiša spas, jer dve godine nismo imali ozbiljnije padavine – procenjuje za Danas Rade Ljubojević, vlasnik firme Sirogojno kompani, koja je jedan od najvećih otkupljivača i izvoznika maline.