Malo razloga za optimizam

Dok izvoznici gledaju u svetlu budućnost, računajući čak da će duplirati prodaju, uprkos tome što dinar nije nastavio svoj pad započet sredinom 2012, uvoznici, a naročito proizvođači čiji kupci žive i rade u Srbiji – najavljuju otkaze. Niske plate i sve manji broj zaposlenih potiskuju domaću tražnju, što znači da mnoge proizvode više nema ko da kupuje. Tako ulazimo u začarani krug – niska kupovna moć obara prodaju i dovodi do otpuštanja zaposlenih, otpuštanja dodatno smanjuju kupovnu moć, što vodi novim otkazima, pa sve iznova.

Sagovornici Danasa izlaz iz ove spirale vide u privrednom rastu koji bi bio vođen prilivom novih stranih investicija i Fijatovim uspešnim plasmanom automobila koji se sklapa u Kragujevcu. Dobra poljoprivredna sezona takođe bi bila od velike pomoći da se spreči inflatorni udar kakav smo imali prošle godine, ali pošto država nije ulagala u sisteme za navodnjavanje, nerealno je poverovati da se na vremenske neprilike može uticati. Možda će dolazak arapskog šeika, i njegova ulaganja, nešto na tom planu promeniti. Ostaje nam da verujemo informacijama objavljenim u medijima o njegovoj spremnosti da stotinama miliona evra potpomogne izgradnju sistema za navodnjavanje u Vojvodini i širom Srbije i čišćenje kanala Dunav – Tisa – Dunav. Ako se to pak ne dogodi, a suša udari po zasejanim njivama, i ako se stranci, umesto za „fijat“, opredele za „folksvagene“, a evrozona nastavi sa privrednom letargijom, jasno je da će oni koji najavljuju otkaze i dalje dominirati nad onima koji planiraju nove poslove.

Evo kako najpozvaniji da o tome govore vide poslovnu 2013. godinu.

Goran Milićević, izvršni direktor za marketing Komercijalne banke

– Ništa bitno se neće promeniti u 2013. To znači da nas očekuje još jedna teška godina, ali smo uvereni da ćemo, kao i do sada, uspeti da se izborimo sa tim nepovoljnim okolnostima. Što se tiče tražnje građana za kreditima, njeno kretanje će zavisiti od privredne aktivnosti. Ako bude zabeležen privredni rast, porašće i tražnja, a ako se nastavi stagnacija, to će se preliti i na interesovanje stanovništva za novim kreditima.

Vladimir Gligorov, direktor Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije

– Moja očekivanja za ovu godinu malo su pesimističnija od očekivanja predstavnika Vlade Srbije. Dok oni prognoziraju rast od dva odsto, ja mislim da će sve iznad nule biti dobro, a realno je da ostvarimo rast od jednog procenta, i to pod uslovom da Fijat realizuje najavljeni nivo proizvodnje i izvoza. Dosta toga je neizvesno u vezi sa privrednim rastom, koji će prema procenama vlade u velikoj meri zavisiti od vremenskih prilika, odnosno uspešnosti poljoprivredne sezone. Na strani tražnje nema prostora za rast. Vlada se nada rastu usled realnog povećanja investicija od osam, devet procenata, što nije nemoguće, ali jeste neizvesno. Dakle, povećanje BDP-a od dva odsto teško će se ostvariti. Kad je reč o inflaciji, tu vlada prava zbrka, s obzirom na to da Narodna banka govori o 5,5 odsto, a to se ne slaže sa objavljenim fiskalnim projekcijama, koje impliciraju višu stopu inflaciju. Doduše, moguće je da se radi o metodološkim razlikama, ali budući da i Fiskalni savet predviđa inflaciju od 11 odsto, jasno je da imamo ogromnu razliku u odnosu na zvaničnu projekciju. Teško će biti da se ostvari predviđenih 5,5 odsto, posebno ako se ima u vidu način na koji se upravlja javnim preduzećima. Problemi gasnih i elektroprivrednih preduzeća će teško moći da se reše na drugačiji način nego podizanjem cena, a ako se tome doda i mogući rebalans budžeta i eventualno povećanje poreza, inflacioni cilj neće biti lako ostvariv. Očekujem i povećanje stope nezaposlenosti i pad zaposlenosti.

Dragoljub Vukadinović, predsednik UO kompanije Metalac

– Metalac je u 2012. zabeležio rast od 15 odsto i mislim da će biti veoma teško ostvariti novi rast od pet odsto u 2013. Ali to su nam planovi i verujem da ćemo u tim nastojanjima uspeti. Metalac će u 2013. pre svega biti usmeren na inostrano tržište. Znajući kakva je situacija u Srbiji, ne verujem da ovde možemo mnogo toga da uradimo. Zato ćemo biti usmereni na inostrana tržišta, naročito ona na kojima smo odnedavno prisutni. U toku su i brojni sajmovi na kojima ćemo učestvovati, pa verujem da ćemo sklopiti i neke nove poslove. Metalac bi u toku ove godine trebalo da zabeleži i rast izvoza od 10 odsto.

Zoran Ilić, direktor kompanije Biomelem

– Očekujem rast od 100 odsto. Prošle godine Biomelem je sa svojih tridesetak artikala zabeležio rast od 50 odsto, a u prethodne tri godine više od 30 odsto, tako da su planovi za ovu godinu još ambiciozniji. Nadamo se i povećanju izvoza – naši proizvodi već su prisutni na tržištu Rumunije, a i neke velike kompanije iz Hrvatske zainteresovane su za njih. Planiramo takođe da se vratimo i na slovenačko tržište. Tako ambiciozni planovi nisu posledica oporavka privrednog ambijenta u Srbiji, već činjenice da je Biomelem sazreo kao kompanija.

Slobodan Petrović, direktor Imleka

– Kriza, potpomognuta prošlogodišnjom sušom, naterala je gotovo sve proizvođače da koriguju cene sirovina, što je uslovilo pad potrošnje, između ostalih i u mlečnoj industriji. Preciznije, zabeležen je pad od pet odsto i mislim da će se istim tempom nastaviti i u ovoj godini. Slično će biti i sa izvozom, jer je kriza prisutna i u zemljama u okruženju. Osim toga, Imlek više nije konkurentan jer su cene sirovina u Srbiji više nego u zemljama EU. Međutim, korekcija cena sirovina bila je neophodna kako bi farmeri mogli da prežive. S obzirom na to koliko je kupovna moć građana pala, možemo očekivati da ćemo ove godine količinski mnogo manje proizvoditi, ali i mnogo manje prodavati.

Milan Knežević, vlasnik Konfekcije Modus

– Nisam optimista kad je reč o poslovnom ambijentu koji nas čeka ove godine. Naprotiv, ove godine ću, najverovatnije, otpustiti sve proizvodne radnike i zatvoriti proizvodnju. Činjenica je da su svi aspekti za proizvodnju negativni, kupovna moć stanovništva je opala, standard građana je na niskom nivou i sve to mi govori da moram da zatvorim proizvodnju i otpustim 100 radnika.

Aleksandar Vlahović, predsednik UO Ekonomskog instituta

– Za razvoj privrednog ambijenta u 2013. izuzetno je bitno da se nastavi proces fiskalne konsolidacije. Dobra stvar jeste što je budžetom za ovu godinu prepolovljen deficit, ali potrebno je nastaviti sa ograničenjima rasta plata i penzija i raditi na stabilizaciji javnog duga. Od država se očekuje i da pokrene ozbiljne reforme u javnom sektoru, što podrazumeva restrukturiranje javnih preduzeća. Istovremeno treba raditi i na reformama penzionog sistema i državne uprave. Akcenat bi trebalo staviti i na stvaranje stimulativnijeg ambijenta kako bi se priliv stranih investicija povećao. Nužno je da se nastavi i proces ukidanja parafiskalnih nameta. I ono što je najvažnije, privrednog boljitka u Srbiji ne može biti ako istovremeno nije obezbeđen povoljan politički ambijent.

Toplica Spasojević, predsednik Upravnog odbora ITM grupe

– Sudeći prema svim pokazateljima, ne možemo da očekujemo boljitak kada je reč o privrednim zbivanjima u Srbiji pre svega zato što kupovna moć građana i dalje pada. Nastavlja se i trend smanjenja zaposlenosti, a privredu opterećuju i negativni bankarski uslovi, odnosno banke se sve teže odlučuju da finansiraju privredu. Ipak, ima i pozitivnih trendova, jedan od njih je i taj što se u Ministarstvu finansija i privrede preduzimaju određeni koraci kako bi se pojednostavile procedure i olakšao rad privredi. Takođe, očekujem da će u drugoj polovini godine uslediti pad inflacije, a istovremeno bi trebalo da se stvore uslovi za kreditiranje sa nižim kamatnim stopama, što će svakako uticati blagotvorno na privredne aktivnosti.

A. Milošević – Lj. Bukvić – G. Vlaović