Nadgledanje radnika „efikasnije“ iz prestonice

Gotovo kompletan rukovodeći kadar subotičkih preduzeća preselio se u Beograd, ili u Novi Sad, dok su u gradu ostali samo radnici. Predsednik Regionalne komore Slobodan Vojinović zatražio je da se o tom problemu povede rasprava u nadležnim institucijama i pronađe rešenje koje bi spasilo ekonomske marginalizacije ne samo Suboticu već i druge manje gradove u Srbiji.

– Gotovo sve veće firme formalno su se preselile u veće centre u koje se „odliva“ profit, jer se tamo plaćaju porezi, dok mi ostajemo bez prihoda. A kada je vlasnik firme odneo profit odavde, on nema obavezu ni da investira ni reinvestira, niti da se uključuje u društveni život lokalne zajednice. S druge strane nas niko nije oslobodio obaveze da ulažemo u infrastrukturu, odnosno da pravimo puteve, ili da investiramo u gasifikaciju… Ilustracije radi, već dve godine bijemo bitku da trgovinski lanac Metro dovedemo u Suboticu, jer smo svesni činjenice da bi to značilo posao za stotinak ljudi, a onda se, takoreći preko noći, suočimo sa oko 370 radnika koje je Fidelinka otpustila. Slična sudbina zadesila je i oko pet hiljada otpuštenih radnika Severa. Oni su, sa svim svojim problemima, ostali na ovom prostoru – upozorava Vojinović.

On podseća da nije samo reč o porezima, već su tu i druge obaveze prema državi, koje se na ovaj način uskraćuju gradu. Vojinović u tom kontekstu ukazuje na činjenicu da se deo profita koje stvaraju firme koristi za investiranje i reinvestiranje, između ostalog i za rešavanje problema nezaposlenih, čiji broj u subotičkom regionu premašuje dvadeset hiljada. „To je suština korporativne odgovornosti. Vlasnike firmi trebalo bi takođe pitati šta rade sa kapitalom koji ovde stvaraju i podsetiti ih na to da nenamensko trošenje kreditnih sredstava koje su dobili pod povoljnim uslovima, znači krivičnu odgovornost“, naglašava Vojinović, aludirajući pri tom na Fidelinku, čiji su vlasnici kreditno zadužili kompaniju u milionima evra, a zatim su ta sredstva prebacili na of šor kompanije na „rajskim“ ostrvima.

Mijat Lakićević, ekonomski analitičar i jedan od urednika NIN-a, međutim, smatra da je to svetski trend, a da opštine, zbog toga, ne trpe veće finansijske gubitke, jer im većina poreza ipak ostaje.

– Ja u tome ne vidim veliki problem, jer ako firma sa svim radnicima ostaje da radi u nekom manjem mestu, onda to znači da će tu, gde stvara dohodak, plaćati i poreze i doprinose. S druge strane razumljivo je što menadžeri firmi žele da budu u velikim gradskim centrima, jer tu su poslovni partneri, glavni mediji, tržište… Meni se čini da je reč isključivo o ekonomskim razlozima – komentariše Lakićević.

Prema njegovom mišljenju pravo je pitanje kako napraviti odgovarajući poslovni ambijent u kojem će poslodavci poželeti da ostanu. „Svako želi da ode tamo gde će moći da ostvaruje veći profit, i ta logika je u ovom slučaju od presudnog značaja“, tvrdi naš sagovornik.

I gradonačelnik Subotice Saša Vučinić smatra da Subotica, preseljenjem sedišta firmi, praktično ništa ne gubi, pošto poreze na dohodak ubira opština na čijoj se teritoriji stvara dohodak. Veći je problem, smatra on, što se gubi komunikacija s vlasnicima firmi. „U takvoj situaciji teško se ostvaruje komunikacija sa vlasnicima tih firmi, a to je posebno važno kada se desi neki problem u poslovanju kompanija“, kaže Vučinić.

Lokalna samouprava u Subotici se sa takvim problemom suočava sada, posle stečaja Fidelinke, koja ima tri većinska vlasnika, i sa kojima još nije uspostavljen kontakt. Štaviše, vlasnici Fidelinke su za rukovodstvo grada i dalje enigma, dok i grad i pokrajina pokušavaju da nađu rešenje za ovu firmu kako bi se održala makar njena osnovna proizvodnja.

Seljenje kapitala

Za razliku od predstavnika lokalne vlasti, opozicija smatra da preregistracija, odnosno premeštanje sedišta firmi u Beograd, znači i preseljenje kapitala, i da je sve to posledica davno započete centralizacije države. „To nikako nije slučajno. Jasna je namera vlasti da se sredstva koja se stvaraju u Subotici izvuku i preusmere u jedan centar, u ovom slučaju u Beograd. Tako se sve svodi na priču o decentralizaciji, dok se u praksi sprovodi otvorena centralizacija, bolje rečeno stavljanje svih gradova pod kontrolu jednog centra, jednog kabineta, da ne kažem jednog čoveka“, tvrdi Mirko Bajić, član Pokrajinskog odbora SPO.