Putevi i stranputice ženskog preduzetništva

Žene su takođe, najprisutnija radna snaga u sektoru usluga koji je, inače, jedan od najslabije plaćenih sektora. U zdravstvu i oblasti socijalnog rada ima više od 70 odsto žena, a u obrazovanju 65,4 odsto. Ako govorimo o obrazovnoj strukturi najveći procenat (53,4 odsto) čine žene sa srednjom stručnom spremom, pri čemu dominiraju službenice, u uslužnim delatnostima angažovano je 55,9 odsto, dok je na rukovodećim i menadžerskim pozicijama registrovano samo 30,5 odsto žena. Takođe, iako vlada mišljenje da ne postoji diskriminacija u zaradama žena i muškaraca, moglo bi se zaključiti da je prosek zarada žena niža u svim delatnostima, osim u građevinarstvu, obrazovanju i poslovima sa nekretninama. Prosečna zarada žena kreće se od 74,2 odsto (prerađivačka industrija), do 99,6 odsto (saobraćaj, skladištenje…) zarade koju ostvaruju muškarci. Ali jedan od najočiglednijih dokaza direktne diskriminacije jeste udeo od čak 29 odsto nezaposlenih žena starosne dobi od 31 do 40 godina, dok je u kategoriji od 41 do 50 godina nezaposleno 21,2 odsto žena koje su daleko od penzije a proglašene su tehnološkim viškom i vraćene su na tržište rada. Visok je i procenat (57,9 odsto) žena koje čekaju na posao duže od dve godine.

Zanimljiv je podatak da oko 40 odsto žena nije bilo u braku kad su odlučile za započnu privatni biznis, što govori o tome da su ih egzistencijalni problemi naterali da se „zaplove“ u tim neizvesnim vodama. Preko Saveta za žensko preduzetništvo, koji okuplja najreprezentativnije preduzetnice, Privredna komora Srbije kreira ambijent za razvoj ženskog preduzetništvo, a u saradnji sa Evrospksom komisijom promovisala je deset ambasodorki ženskog preduzetništva. Ali, značajnu ulogu u rešavanju ovog problema odigralo bi usvajanje i sprovođenje zakona o rodnoj ravnopravnosti, kao i nacionalnog plana akcije za žene. Takođe, bilo bi korisno da Vlada, kao i banke i nevladine organizacije, svako u svom domenu, ponude različite programe edukacije namenjene ženama preduzetnicama, zatim različite oblike besplatne pravne podrške, kao i savete namenjene onim preduzetnacama koje već imaju radnje ili preduzeća, ili tek žele da otpočnu sopstveni biznis. Veoma je važno obezbediti sredstva – osnivanjem garancijskih fondova, koji bi bili garancija za kredite, a u saradnji sa lokalnim samoupravama trebalo bi formirati tzv. biznis inkubatore koji mogu biti: klasični biznis inkubatori, biznis inovacioni centri, upravljani radni prostor, industrijski park, biznis park, korporativni poduhvat, centar za preduzeća, tehnološki centar, izvozne zone, naučno-tehnološki parkovi, klasteri i umrežavanje. Jedna od prednosti inkubatora ogleda se u tome što je reč o dinamičnom modelu održivog i efikasnog biznisa. Osim toga, inkubatori mogu biti sredstvo za dugoročni razvoj, s obzirom na to da se pruža početna podrška (od tri do pet godina) a i kreiraju se nove prilike za zapošljavanje.

Sve ukazuje na to da je neophdno što pre usvojiti Zakon o rodnoj ravnopravnosti, ali i širiti svest o značaju ženskog preduzetništva kako za ekonomski prosperitet zajednice tako i za unapređenje ličnog i porodičnog ekonomskog statusa. Od republičkih i lokalnih organa očekuje se da donesu operativne programe i druge mere za podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća, sa akcentom na rodnoj ravnopravnosti. Vetar u leđa razvoju ženskog preduzetništva dalo bi osnivanje fondova i pre svega kreiranje kreditnih linija namenjenih preduzetnicama. Afirmaciji ženskog preduzetništva doprinelo bi i uspostavljanje partnerstva između vladinog i nevladinog sektora, kao i stvaranje preduzetničkih ženskih mreža na lokalnom, državnom i međunarodnom nivou. I najzad, sve uspešne preduzetnice trebalo bi, kao pozitivan primer, promovisati – kroz nagrađivanje, promociju u medijima i na javnim tribinama.

Autor je koordinator MSPP Foruma Privredne komore Srbije