Energetsko siromaštvo muči oko 54 miliona Evropljana koji zbog rastućih cena energenata, skromnih prihoda i energetski neefikasnih stanova moraju da biraju da li će da jedu ili će da se greju. Energetski siromašni su oni koji ne mogu, po pristupačnoj ceni, da greju svoje domove. I mada je, prema podacima Evropske komisije, u toj kategoriji gotovo 11 odsto populacije Evropske unije, manje od trećine članica EU zvanično priznaje energetsko siromaštvo a tek nekoliko ima to pitanje definisano u nacionalnom propisima.

P { margin-bottom: 0.21cm; }Najviše energetski siromašnih evidentirano je u Bugarskoj i Grčkoj, a najmanje u Luksemburgu i Švedskoj. U ukupnim troškovima potrošača u EU izdaci za utrošenu struju, gas, grejanje i hlađenje učestvuju u proseku sa 6,4 odsto. Zanimljivo je, takođe, da su sada ti izdaci 15 odsto viši nego pre pet godina. Tri su opcije za rešavanje problema energetskog siromaštva – povećanje prihoda domaćinstava, smanjenje cena energije ili smanjenje tražnje kroz mere za unapređenje energetske efikasnosti.

Odgovornost za ublažavanje posledica energetskog siromaštva je na nacionalnim vladama, međutim i strategija Evropske komisije mogla bi da doprinese rešavanju problema. Na to je ukazala i Vera Jurova, evropska komesarka zadužena za pravdu, potrošače i rodnu ravnopravnost koja je u tom kontekstu podsetila na značaj Energetske unije. „Moramo da omogućimo svim osetljivim grupama potrošača da investiraju u poboljšanje energetske efikasnosti, posebno u zgradama“, izjavila je Jurova u Londonu. Kako je navedeno u specijalnom izveštaju objavljenom 18. aprila, renoviranje energetski neefikasnih zgrada jedan je od načina da se ispune dva ključna cilja Energetske unije – borba protiv klimatskih promena i unapređenje energetske bezbednosti. Renoviranje zgrada radi povećanja energetske efikasnosti pozitivno bi delovalo i na zdravlje potrošača.

Rezultati istraživanja pokazuju da se oko 40 odsto ukupno utrošene energije upotrebi u zgradama, od čega se čak 80 odsto iskoristi za grejanje i rashlađivanje. U izveštaju nezavisnog instituta Insajt enerdži mere energetske efikasnosti za modernizaciju zgrada ocenjene su kao ključne za iskorenjivanje energetskog siromaštva. Kako se navodi, uz inicijative za podsticanje domaćinstava sa niskim prihodima da sprovode mere energetske efikasnosti, potrebno je i podizanje svesti o tom problemu. Takođe se u izveštaju Evropska komisija poziva da izdvoji više novca za programe renoviranja stanova energetski siromašnih, odnosno ljudi sa niskim prihodima i osetljivim kategorijama. U kampanji „Renovirati Evropu“ ističe se da se unapređenjem energetskih performansi zgrada rešava problem energetskog siromaštva. „Energetski efikasne kuće garantuju stalnu uštedu energije i znače manje račune“, navodi se u kampanji. Prema procenama Veluks grupe, koja radi na projektu modernizacije jedne kuće (od 80 kvadratnih metara) u Anderlehtu iz dvadesetih godina 20. veka, troškovi za energiju će, nakon renoviranja, biti smanjeni za 4.200 evra godišnje.

Prema podacima evropske statističke službe za 2014. godinu, 40 odsto, odnosno oko 2,8 miliona od ukupno 6,9 miliona stanovnika Bugarske ne može da izdrži troškove grejanja svojih kuća. U sličnoj situaciji je i više od 3,5 miliona (32,9 odsto) Grka. Energetsko siromaštvo posebno je izraženo u domaćinstvima na jugu i u centralnoj Evropi. Preciznije rečeno, energetski je siromašno 28 odsto stanovnika Portugala, 27,5 odsto Kiprana, 26,5 odsto Litvanaca i 22 odsto Maltežana. U Italiji je 18 odsto građana energetski siromašno, u Letoniji 16,8 odsto, u Rumuniji 12,3 odsto, u Mađarskoj 11,6 odsto, u Španiji 11 odsto. U Velikoj Britaniji je energetski siromašno 9,3 odsto (5,85 miliona) populacije, a u Poljskoj devet odsto, što je manje od proseka EU od 10 odsto. Taj problem je najmanje izražen u Nemačkoj, gde je energetski siromašno 4,9 odsto Nemaca, zatim u Francuskoj (5,9 odsto), dok je situacija najbolja u Luksemburgu, gde je sa energetskim siromaštvom suočeno tek 0,6 odsto građana, dok je u švedskoj taj procenat 0,8 odsto.

Stepen energetskog siromaštva stanovništva država-članica EU

Država Procenat