Socijalna zaštita "proguta" najviše novca

U smanjenju javne potrošnje najuspešnije su bile Slovenija i Grčka, dok je Kipar zabeležio najveći rast. Najveći deo javne potrošnje članice EU usmeravaju u socijalnu zaštitu, pri čemu u tom segmentu prednjače davanja za penzije. Javna potrošnja u EU iznosi u proseku nešto više od 13.000 evra po stanovniku, ali je u Danskoj čak 11 puta veća nego u Bugarskoj. Prema podacima Evropske statističke službe (Eurostat), javna potrošnja u članicama EU varirala je od 35 odsto BDP – u Litvaniji i Rumuniji, do 57 odsto – u Finskoj, Francuskoj i Danskoj. U osam članica EU ukupna javna potrošnja bila je veća od polovine BDP-a, dok je u sedam država bila niža od 40 odsto BDP-a. Smanjenje državne potrošnje, gledano prema BDP, zabeleženo je u 2014. godini u odnosu na 2013, u većini članica EU, ali je najveći pomak načinjen u Grčkoj (smanjenje za 10,7 odsto), i u Sloveniji – za 9,9 procentnih poena. Istovremeno je najosetnije povećanje zabeleženo na Kipru, gde je javna potrošnja porasla za 7,7 procentnih poena. Slede Malta (1,6 odsto) i Austrija (1,4 odsto).

U svim članicama EU socijalna zaštita odnosi najveći deo javne potrošnje, a procenat se kreće od 28,6 odsto – na Kipru, do 44,4 odsto – u Luksemburgu, pri čemu osam zemalja u te svrhe izdvaja više od 40 odsto ukupne javne potrošnje. Davanja za socijalnu zaštitu dele se na devet grupa od kojih u svim članicama najveći udeo ima grupa za stare, koja uključuje penzije. Prema podacima za 2013, više od četvrtine ukupne javne potrošnje odnosilo se na tu grupu – u Italiji 27,6 odsto, u Bugarskoj 25,9 odsto, u Luksemburgu 25,8 odsto, u Austriji 25,3 odsto, a u Rumuniji 25,1 odsto. Značajan udeo u ukupnoj javnoj potrošnji grupa „bolesni i invalidi“ ima u Holandiji (10,1 odsto) i Hrvatskoj (9,5 odsto), dok grupa „deca i porodica“ ima najveći udeo u javnoj potrošnji Danske (8,8 odsto) i Luksemburgu (8 odsto). Troškovi za nezaposlene najveći su u Irskoj (7,6 odsto ukupne potrošnje), Španiji (6,7 odsto) i Danskoj (5,9 odsto), pokazuju podaci Eurostata.

Izdvajanja za zdravstvo imaju drugi po obimu udeo u javnoj potrošnji 11 članica, pri čemu se za te namene najviše izdvaja u Slovačkoj (18,3 odsto u 2013), zatim u Holandiji (17,7 odsto), dok Češka i Irska izdvajaju po 17,4 odsto. S druge strane, izdvajanja za javne službe, koje uključuju npr. spoljne poslove, u deset članica je drugi po udelu u javnoj potrošnji, a prednjače Kipar (24,4 odsto), Mađarska (20,9 odsto) i Hrvatska (18,8 odsto). Troškovi za ekonomske poslove beleže drugi po veličini udeo u javnoj potrošnji u sedam članica, a najveći su u Grčkoj (25,5 odsto) i Sloveniji (24,2 odsto), što je uglavnom posledica jednokratne podrške finansijskim institucijama. Udeo potrošnje za obrazovanje u ukupnoj javnoj potrošnji prilično se razlikuje medu članicama i kreće se od 7,6 odsto, u Grčkoj, do više od 15 odsto na Kipru i u baltičkim zemljama. Sektor kulture, rekreacije i religije zahvata manje od 3,5 odsto javne potrošnje u svim članicama EU, osim u Estoniji (5,4 odsto), Letoniji (4,2 odsto) i Mađarskoj (3,7 odsto).

Danci na vrhu, Bugari na dnu liste

Posmatrano po stanovniku, najveću javnu potrošnju ima Danska – oko 26.000 evra, a na drugom mestu je Švedska sa 23.000 evra. Više od 20.000 evra po stanovniku registrovano je i u Finskoj i Austriji, dok je prosek za EU 13.153 evra. Najnižu javnu potrošnju po stanovniku, od 2.300 evra, ima Bugarska, a u stopu je prati Rumunija sa 2.600 evra. Ispod 5.000 evra po stanovniku registrovano je u Letoniji, Litvaniji, Poljskoj i Hrvatskoj.