Šteta od nekoliko stotina milijardi dolara

Prema njegovom mišljenju, nedavni rast cena osnovnih namirnica za 0,4 odsto, izazvaće i povećanje stope inflacije. S druge strane, ruski ekolozi procenjuju da će šteta od požara premašiti 300 milijardi dolara, dok direktor Centra za očuvanje prirode Aleksej Zimenko tvrdi da će gubici dostići 25.000 dolara po hektaru i da je tokom jula i avgusta uništeno 10 do 12 miliona hektara zemljišta. „Brojke su astronomske“, izjavio je Zimenko i naglasio da se proračun odnosi na cenu pošumljavanja i tržišnu vrednost uništenog drveća, ali da nije uzeta u obzir šteta koja je naneta eko-sistemu i životinjama.

U nastojanju da umanji posledice gubitka najmanje dve trećine poljoprivrednih prinosa, Vlada premijera Vladimira Putina uvela je, 15. avgusta, zabranu izvoza pšenice i drugih žitarica, što će se, smatraju stručnjaci, naročito odraziti na cene hleba na Bliskom istoku. Ruska ministarka poljoprivrede Jelena Skrinik izjavila je da, uprkos pesimističnim prognozama prema kojima će se ovogodišnji rod kretati oko 60 miliona tona, državi ne preti opasnost od nestašice žita. Ipak, analitičari ocenjuju da je nagli skok cena životnih namirnica delimično posledica „gomilanja zaliha“ u domaćinstvima, jer stanovništvo strahuje od „mračnog scenarija“. Ilustracije radi, u mnogim delovima Rusije zabeleženo je poskupljenje hleba i mleka, a heljdino brašno, omiljeni sastojak u domaćoj kuhinji, teško se pronalazi u radnjama. Imajući to u vidu, oči ruske javnosti uprte su u Sibir, gde je nedavno počela žetva, a sve se češće mogu čuti i optimistična predviđanja kada je reč o prinosima zimskih useva.

Poznavaoci prilika takođe tvrde da je najtoplije leto zabeleženo u Rusiji u proteklih 130 godina, prinudilo Vladu da uvidi da je potrebno da se energičnije uhvati u koštac sa klimatskim pomenama. Kao argument za takav stav navodi se i izjava Putina da su njegovi sunarodnici shvatili da trpe posledice globalnog zagrevanja.