EU ne zna šta će ako Britanci odu?

Ali ako se u petak ujutro probude sa realnošću bez presedana – da država članica napušta klub – moraće da reaguju brzo kako bi obuzdali nestabilnost tržišta i političku nesigurnost, i kako bi pripremili prve korake u procesu razvoda, piše EUobzerver.

„Možete se razvesti na dva načina – miran ili haotičan“, rekao je ovom portalu neimenovani zvaničnik EU. Iako niko u „krugovima EU“ ne želi da govori o razvodu, u glavnim institucijama EU se smatra da je početna reakcija od suštinske važnosti kako bi se izbegao metež.

Sat počinje da otkucava u četvrtak u pet ujutro po britanskom vremenu i odbrojavaće do sedam uveče kada će biti objavljeni konačni rezultati. Političke odluke na nivou EU biće donete na samitu 28. i 29. juna.

Prva evropska institucija koja će reagovati u slučaju „Bregzita“ jeste Evropska centralna banka (ECB). Globalna tržišta će pratiti odbrojavanje čitavu noć, a postoji rizik da bi evropske banke mogle imati manjak likvidnosti. Planove o tome šta da se radi mesecima su spremali ECB, Banka Engleske, centralne banke zemalja evrozone i druge banke. „Imamo plan za svaku banku za koju je verovatno da bi bila pogođena“, rekla je ove nedelje poslanicima Evropskog parlamenta Daniel Nui, predsednica Nadzornog odbora ECB.

„Mi te planove preispitujemo. Činimo sigurnim da će oni biti adekvatni glavnim vetrovima koji bi mogli dolaziti sa tržišta“, rekla je Nui.

Izvor koji je imao uvid u planove rekao je EUobzerveru da bankari smatraju da je dostupno „dovoljno likvidnosti“. Ali u slučaju problema, centralne banke bi mogle otvoriti takozvane linije razmene: Banka Engleske bi mogla britanske banke da snabde evrima, dok bi banke u evrozoni trebalo da računaju da će ih ECB snabdeti funtama. Guverneri nekoliko drugih centralnih banaka obećali su da će pružiti dodatnu likvidnost ako to bude potrebno, rekao je izvor.

Za petak ujutro planiran je sastanak na kojem će učestvovati predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, predsednik EP Martin Šulc i holandski premijer Mark Rute, čija zemlja do 30. juna predsedava EU. To će biti prvi „koordinisani napor“ lidera institucija u Briselu da pripreme sledeće korake – u slučaju ostanka Britanije u klubu biće to implementacija sporazuma o reformi EU postignutog sa Londonom u februaru, a u slučaju „Bregzita“ otpočinjanje procesa razdvajanja.

Komisija neće saopštiti šta će Junker predložiti u slučaju „Bregzita“. Međutim, neimenovani zvaničnik koji je bio u bliskom kontaktu sa Komisijom u vreme postizanja februarskog sporazuma s Britanijom rekao je EUobzerveru da bi bio „iznenađen“ ako Komisija stvarno nema plan „B“.

U slučaju „Bregzita“ EP može predložiti rezoluciju u kojoj bi se reklo da se tumači kako je iskorišćen član 50 Lisabonskog ugovora odmah pošto britanski premijer Dejvid Kameron informiše EU o rezultatu glasanja. Članom 50 određeno je kako država članica napušta EU i on se primenjuje kada članica koja istupa iz kluba obavesti Evropski savet o svojoj nameri.

Rezolucijom parlament može zatražiti od lidera EU da ne čekaju zvanično obaveštenje Kamerona kako bi se izbeglo da on – ili njegov naslednik ako podnese ostavku – dobije na vremenu kako bi isposlovao povoljnije uslove za buduće odnose EU i Velike Britanije. Rezolucija bi mogla biti stavljena na dnevni red EP na vanrednoj sednici 28. juna uoči samita EU.

Kada je reč o Evropskom savetu, izvesno je da na samitu 28. juna neće biti velikih odluka. Glavni cilj biće sprečiti kakofoniju između 27 preostalih članica, dok bi se sa donošenjem važnijih zaključaka krenulo kasnije u julu. U tome bi glavnu ulogu trebalo da preuzmu Francuska i Nemačka. Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer prošle nedelje je izjavio da „šta god Ujedinjeno Kraljevstvo odluči… zajednički ćemo preuzeti odgovornost kako bismo osigurali da se Evropska unija nastavi i da može da funkcioniše“.

Soros predviđa slobodan pad funte

Milijarder DŽordž Soros upozorio je na ozbiljne posledice po radna mesta u Britaniji, kao i finansije u slučaju „Bregzita“, istakavši da bi funta mogla značajno da oslabi. Soros je stekao veliko bogatstvo kladeći se na pad funte na „crnu sredu“ 1992. kada je Britanija izašla iz evropskog valutnog mehanizma, a „Bregzit“ bi, kaže, stvorio još veće poremećaje. U svom tekstu u Gardijanu Soros je naveo da bi izlazak iz EU izazvao pad funte za najmanje 15 odsto. „Vrednost funte strmoglavo bi padala“, napisao je milijarder.

Dajte mi razloge za ostanak

Na večeri koju je nedavno organizovala, britanska kraljica Elizabeta tražila je od prisutnih da joj daju „tri dobra razloga zbog kojih bi Velika Britanija trebalo da bude deo Evropske unije“, izjavio je autor kraljevske kuće Robert Lasej. Kako prenosi BBC, Lasej je to, bez dodatnih objašnjenja, izneo na vebsajtu Dejli best. Za agenciju AP je, međutim, rekao da je „to bilo samo pitanje kojim je kraljica želela da otvori zdravu raspravu za stolom“.