Dođe mu nekako bljak!

Sve i da je tačno i prvo i drugo, nije za hvalu ni SNS-u ni sudijama. Preterano mu nekako dođe bljak. Svakog prosečnog čoveka može da bude stid što njih nije stid. Kakvu logiku i moral treba da ima neki sudija kome je nuđeno da uđe u stranku na vlasti da bi bio reizabran, a on to ponosno odbije, da bi odmah posle toga ušao u stranku koja mu nudi da će biti sudija kada ta stranka dođe na vlast. Nije valjda da SNS nije ništa nudila ucveljenim sudijama sem ramena za plakanje. Zar nije mnogo logičnije da su mnogi od sudija bili spremni i na više nego učlanjenje u vladajuću stranku, ali im ni to nije moglo da pomogne. Samo za takve se može shvatiti šta bi mogao da bude motiv učlanjenja u SNS.

Ovakva saopštenja može davati samo onaj ko smatra da u ovom našem narodu ima veliki procenat onih koji odmaraju mozak po ceo dan, pa se takvima obraćaju sa nadom da će progutati tako rogobatan i neukusan mamak. Ta procena im i nije tako pograšna, ali malo je takvih preostalo koji se nisu već upecali na vrhunsku demagogiju nesuđenih akademika naše političke scene. Očigledno ponestaje materijala za prepucavanje na temu statusa Kosova, liferovanja optuženih i ulaska u EU, pa se iz demagoških budžaka vade sačuvaj Bože teme, tek da se talasa.

Često i loše može da izađe na dobro. Kad se na kraju ispostavi koje su to sudije i tužioci, oslobođeni stega profesije, pohrlili pod skute SNS-a, kakve su im biografije i rezultati činodejstvovanja, možda i to izađe na dobro, da se vidi ko je ko.

Sa druge strane, ako sve to nije tačno, ako je naduvano i prenaduvano, izaći će i to na dobro, tek toliko da se zna ko se čime hvali.