Solidan rod, cena se čeka

Inače, kako prenose mediji, kombajni su tokom prošle nedelje radili punom parom pa je žetvena kampanja u požarevačkom kraju već u završnici. I ratari i otkupljivači zadovoljni su prinosima i kvalitetom, naročito povoljnim vremenskim uslovima koji su omogućili da radovi teku bez zastoja a padavine nisu umanjivale kvalitet zrna. Na području Braničevskog okruga, prema podacima Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Požarevac, ove proizvodne godine pod pšenicom je bilo oko 25.0010 hektara.

–Posmatrajući sva područja Braničevskog okruga, od najrodnijih do onih u brdsko-planinskim, prosečni prinosi kreću se od 3,5 do 8 tona po hektaru. Ovoliki raspon rezultat je, osim klimatskih uslova i kvaliteta zemljišta, šarolikosti u primeni agrotehničkih mera, prevashodno u korišćenju hraniva jer selekcionisane sorte imaju potencijal i za 10 tona po hektaru, uz maksimalno poštovanje normativa u proizvodnji. Naravno, tek ako se radi onako kako treba, dobijeni prinosi opravdavaju sva ulaganja i donose solidnu dobit. Inače, dobro je što od početka žetve sva količina pšenice ima vlagu ispod 13 odsto, mali procenat primesa i hektolitarska masa se u proseku kretala oko 77 do 78. Sveukupno, bila je ovo solidna proizvodna godina, na nivou ranijih, pa možda i bolja, izjavila je savetodavac za ratarstvo PSS Požarevac Jorgovanka Vlajkovac.

Proizvođači pšenice uglavnom su zadovoljni rezultatima, nema ni previše glasnog negodovanja oko tržišne cene hlebnog zrna, mada, u pola glasa, nekako više za sebe, dodaju da bez dvadesetak dinara po kilogramu, pravog ekonomskog motiva za proizvodnju pšenice baš i nema pa će mnogi sačekati sa predajom tržnih viškova očekujući povoljniju cenu. Međutim, što zbog plodosmene, što zbog činjenice da je oko pšenice potrebno nešto manje angažovanja poljomehanizacije, time i troškova, u odnosu na druge ratarske kulture, pšenica tradicionalno zauzima najmanje 30 odsto ukupnih obradivih površina na području Braničevskog okruga.

– Na 110 ari imao sam 6.000 kilograma pšenice. Nije loše. Bilo bi mnogo bolje da u vreme setve nije bilo suvo kao barut. Znači, u pripremi sam sve probao da primenim i njivu poravnam, da seme bude dobro uneto, valjak sam terao i pre i posle setve, nije bilo šanse na ovoj smolnici kod obilaznice. Evo, kombajn je išao kao po kaldrmi. Uz stalno ulaganje, samo za đubrivo smo dali 25.000 dinara, za hemijsku zaštitu i ne pamtim više koliko, žito se izvuklo i evo, plaćaju 17 dinara kilo, bez odbitaka, skoro sav rod odmah prodajem. Nešto malo sam ostavio za brašno, nešto da zamenim za semensku robu. Sve u svemu, nije loše, videćemo za dalje, kaže jedan od proizvođača iz Požarevca.