Desna levica vs „leva“ desnica

Da je socijaldemokratija najbolji model upravljanja državom i društvom smatra čak 60 odsto građana Srbije, ali kada je reč o liderima koji vode partije levice, većina ispitanika im ne veruje, jer smatra da su korumpirani i da su prevaranti, rezultati su istraživanja Centra za proučavanje alternativa.

Vladimir Ilić, profesor Filozofskog fakulteta, ističe za Danas da na Srbiju, pošto je mala zemlja, utiče okruženje, „a i sama kriza je došla spolja“. Kako navodi, sve levičarske stranke u Srbiji zagovaraju kapitalizam. On ukazuje na istorijske limite kapitalizma od kojih je ekonomska kriza iz 1929. viđena kao „iracionalnost kapitalističkog sistema da preživi“. Što se tiče Srbije, dodaje Ilić, istraživanje iz 1975. je pokazalo da je 55 odsto političara u to vreme imalo očeve seljake, a 35 odsto očeve radnike, ali je vladavina komunista neuporedivo „civilizovanija i naprednija“ od sadašnje.

Matija Medenica iz organizacije Marks 21, ističe za Danas da u Srbiji ne postoje značajnije levičarske partije i dodaje da se predstavnici ovog levičarskog pokreta bore za rušenje kapitalizma i slobodu i jednakost. Kako kaže, Srbiji je potreban pokret otpora, u kom će se spojiti studentske i radničke organizacije, u borbi za ispunjavanje svih prava.

– Levica može da ponudi odgovor kapitalizmu. Danas su zadaci mnogo veći i potreba za levičarskom alternativom je izraženija. Vidljiv je krah američkog imperijalizma i u ratovima u Avganistanu i Iranu. Tu je i problem dužničke krize, ukazuje Medenica. Na kraju 20. veka, dodaje on, socijaldemokrate svuda na vlasti sprovode neoliberalne reforme.

– Neke partije u Srbiji su tokom prethodnih godina iskazivale simpatije prema radnicima, ali danas su levičarske stranke daleko od onoga što bi trebalo da predstavljaju, jer bi njihov program morao da se gradi u školama, na radnim mestima, na ulicama, a one to ne čine. To je zloupotreba socijaldemokratije. Ove stranke u Srbiji nisu pioniri levice, tako da ta zloupotreba traje još od 1968. godine, ukazuje Medenica. Prema njegovim rečima, nasleđe levice u Srbiji je praktično nasleđe SPS, koji je prikazivan kao kontinuitet s Josipom Brozom, „a za moju generaciju je to bio nacionalizam“.

Boris Jašović, sociolog, ističe da krizna vremena proizvode ekstreme, levičarske i desničarske, koji se podudaraju, jer koriste radikalno dejstvo i agresivnost. Ipak, kako ukazuje, socijaldemokratske opcije uvek će postojati, ali one „prave“ levičarske biće na margini.

Pri osnivanju političkih stranaka u Srbiji trenutno je popularno nazvati ih socijaldemokratskim ili bar u programska načela uvrstiti princip socijalne pravde i, u skladu s tim, promovisati besplatno školovanje, zdravstvo, bolnice i vrtiće, preispitivanje privatizacija i slično. Nedavno je takvu stranku, Socijaldemokratski savez, osnovao bivši predsednik Fudbalskog saveza Srbije i bliski saradnik liberala Dušana Mihajlovića Nebojša Leković. Između ostalog, Lekovićeva partija se zalaže za „pravo svakog čoveka da radi i zaradi“ i „poštovanje prava radnika i penzionera“.

Politički analitičar Dušan Janjić osnovao je Novu socijaldemokratiju, za koju ističe da pripada modernoj evropskoj levici, koja se bori za vladavinu rada, ekonomsku i političku demokratiju, kao i za društvo socijalne pravde i političke jednakosti. Po mnogim svojim principima, u ovu „struju“ mogla bi da se uvrsti i sveže osnovana stranka poznatog proizvođača vojne opreme Mileta Dragića, Pokret za razvoj Srbije.

Poznatije partije ove opcije su i Socijaldemokratska unija Žarka Koraća, Liga socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka, zatim novija Socijaldemokratska partija Srbije Rasima Ljajića, a najveća je svakako, mada bez „socijalnog“ predznaka, Demokratska stranka, koja je i članica Socijalističke internacionale. U partiju socijaldemokratske orijentacije transformiše se i SPS, otkad ga je preuzeo Ivica Dačić, a posebno nakon ulaska u vladu 2008. godine. Na lokalnom nivou deluje i kragujevački Socijaldemokratski pokret Dragutina Stanojlovića.

Put demokrata ka levici spor

Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa, objašnjava za Danas da na političkoj sceni Srbije nema jake socijaldemokratske opcije. On dodaje da Rasim Ljajić i Žarko Korać imaju nekog legitimiteta kod građana, ali da nijedan predsednik levičarske partije nije dovoljno omiljen. „DS naginje ka socijaldemokratiji, ali njihov put ka tome je spor, jer ova stranka ima dosta neoliberalnih, ali i korumpiranih predstavnika. Takođe, birači ne gledaju na DS kao na levičarsku partiju“, ukazuje Nikolić.

Sukob na tribini

Prošle sedmice, u organizaciji nedeljnika Vreme i Fondacije Fridrih Ebert, pokušano je održavanje tribine pod nazivom „Nova srpska levica“. Međutim, zbog ličnog sukoba Vladimira Ilića i Ratibora Trivunca i incidenta koji je priredio ovaj član Anarhosindikalističke inicijative, i zbog prekida koji je usledio nakon upada studenata Filozofskog i Filološkog fakulteta, debata je prekinuta. Trivunac je tada rekao da je glavno pitanje odnos prema kapitalizmu. On je istakao da u Srbiji ne postoje levičarski „mejn strim“ pokreti i partije, već da postoje nacionalni. „Levica može da ponudi odgovor na trenutnu krizu, a to je organizovanje drugačijeg društva. Pitanje je da li je ona to u stanju i da sprovede“, naveo je Trivunac.