Užice: Potpuno dezorijentisani i vlast i sindikati

On navodi da je prethodna kriza „poslužila kao alibi aktuelnoj vlasti za nesposobnost i propuste“, a potom upozorava na to da „političari o mogućim posledicama nove krize ćute zbog blizine izbora“, te da su „sindikati bili tada, a i sada su nejedinstveni i dezorijentisani, pa moraju da tragaju za novim načinima organizacije i delovanja u odbrani prava zaposlenih“.

Na utiske o tome da sindikalne centrale u poslednje vreme „koketiraju“ s političkim partijama, Drulović navodi da to nije koketiranje, već želja da se dobiju važne informacije.

– To je način da sindikat dobije informacije koje će nam pomoći kako da se ponašamo tokom nastupajuće krize. Time sindikati ne iskazuju političke ambicije, već žele da saznaju na koji način će se ponašati kreatori naših sudbina“, tvrdi Drulović, istakavši da sindikati nisu imali dovoljno informacija, ni objektivne procene o pogubnim posledicama prethodne krize.

– Na koji način da nateramo vlast na razgovore kada ne poštuje sporazume koje potpišemo i ne funkcionišu socijalno-ekonomski saveti? Ne možemo probleme da rešavamo na ulicama, što smo pokušavali, ali nije bilo dovoljno energije koja je ranije istrošena. Da li treba da zakucavamo eksere u ruke da bismo skrenuli pažnju vlasti na radničke probleme“, pita se Drulović.

On dodaje da bi sindikalne centrale trebalo da osmisle nove organizacijske modele i metode zastupanja interesa zaposlenih jer je sindikalni pokret u Srbiji razjedinjen, patuljast i trom“, a potom procenjuje da će posledice nove krize prvo osetiti radnici u proizvodnji i manjim preduzećima.

– Pojedine industrijske grane u užičkom regionu su zamrle, poput građevinarstva, a loše stanje je u turizmu i ugostiteljstvu. Iz preduzeća upozoravaju da se na inostranom tržištu smanjuje potražnja za njihovim proizvodima, pogotovo iz oblasti metalurgije, ima problema i sa plasmanom poljoprivrednih proizvoda, prvenstveno maline, a na sve to političari ćute“, dodaje naš sagovornik ocenivši da je stanje u Užicu za sada bolje nego u drugim opštinama Zlatiborskog okruga, poput Nove Varoši, Priboja, Prijepolja ili Sjenice.

– U Trgovinskom sudu u Užicu prošle godine otvoreno je 220 stečajnih postupaka. Nema tačnih podataka o broju radnika koji su ostali bez posla, ali primera radi, u Užicu, u oblasti industrije, kada je počela privatizacija radilo je 17.500, a sada radi svega 4.500 radnika. Od 36 privatizovanih užičkih preduzeća, u jedanaest je raskinut kupoprodajni ugovor i to je potencijal sa kojim dočekujemo novu ekonomsku krizu“, kaže Drulović i procenjuje da će nova kriza značiti i nova otpuštanja radnika.

U Impolu nema nedoumica

– Za sada nova kriza se ne odražava u našoj fabrici. Na vreme smo počeli da izvozimo na tržišta na kojima do sada nismo bili prisutni, poput Rusije i nekih afričkih zemalja. Ako ne zaradimo koliko nam je potrebno za troškove proizvodnje, zarade i druge troškove, naravno da će kriza da utiče i na nas, ali gledamo da iskoristimo sve unutrašnje rezerve“, kaže za Forum Ljubiša Đokić, predsednik Samostalnog sindikata u Impol Sevalu, fabrici koja je jedan od vodećih srpskih izvoznika, čijih oko 718 radnika imaju prosečnu platu 46.000 dinara. On navodi da u tom preduzeću nema nagoveštaja o novim otpuštanjima, ali, kako kaže, „postoje i drugi načini da se njene posledice ublaže, a da zaposleni ne dobiju otkaze, poput skraćivanja radnog vremena ili upućivanja na plaćena odsustva“.