O teoriji istorije ideja

Da je to bila zabluda pokazalo se ubrzo, budući da je isti pojam vaskrsao na globalnom bazaru ideja pod mondenskim i difuznim imenom nova kulturna istorija – na nemačkom Ideengeschichte, pandan u engleskom, Intellectual history ili History of ideas. Bilo je i predloga da se ovaj pojam nazove Key words ili, u francuskoj varijanti, Histoire semantique, Mots clefs.

Kako izgleda kanon klasičnih tekstova istorije ideja? Takav kanon nije sačinjen i tek predstoji njegovo formiranje. Istorijski počeci se mogu videti u ranom 18. veku i Istoriji filozofije Johana Jakoba Brukersa. Docnije, u kontekstu neokantijanizma, Vilhelm Diltaj je nastojao da istorijske fenomene objasni u svetlosti emfatičnog pojma razumevanja, kao izraz sposobnosti ljudskog duha. Na ovoj linije valja videti docnije i nemačkog istoričara Majenkena i sociologa i nacionalnog ekonoma Maksa Vebera. Fundamentalna ontologija Nikolaja Hartmana, filozofija simboličnih formi Ernsta Kasirera ili hermeneutika Hans-Georg Gadamera čine una veritas in variis signis.

ARTUR LAVDŽOJ I AMERIČKA HISTORY OF IDEAS: Osnivanjem časopisa Journal of the History of Ideas, sa okupljanjima kluba History of Ideas na John Hopkins univerzitetu, Artur Lavdžoj (Arthur O. Lovejoy) davao je odlučujuće impulse u razumevanju nastanka novovekovlja, modernog mišljenja i liberalne demokratije. Emigranti iz Evrope, na prvom mestu Leo Špicer, Pol Oskar Kristeler i Leonard Kriger dominirali su pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka časopisom Journal of the History of Ideas.

CAMBRIDGE SCHOOL, ISTORIJA POJMOVA, ISTORIJSKA SEMANTIKA I ISTORIJA MENTALITETA: Kao posledica linguistic turn(a) šezdesetih godina u Kembridžu – Kventin Skiner, Džon Pokok (Quentin Skenner, John A. G. Pocock), i nekolicina učenika – osnovana je Cambridge school. Metoda ove škole razvila se iz dva impulsa – iz prakse istorijskog istraživanja i iz filozofije jezika. Prvi je potekao iz prakse Pitera Lasleta, istoričara političkih ideja koji je predavao na Trinity koledžu, drugi iz Skinerovog bavljenja Vitgenštajnovom filozofijom jezika i pragmatičnim aspektima teorija jezičkih aktova Džona Ostina (John L. Austin).

TEXTE ZUR THEORIE DER IDEENNGESCHICHTE: Priređivač ovog izdanja je Martin Muslov, profesor na odeljenju za istoriju pri Rutgers univerzitetu (SAD), a istovremeno i gost-profesor na Ecole des Hautes Etudes en Sciences Sociales u Parizu. Knjigu sačinjavaju osnovni tekstovi ovog žanra u hronološkom redosledu – Veber, Manhajm, Lavdžoj, Fuko, Kozelek, Blumenberg, Luman, Rorti, Diltaj, Heking, Bejli, Kasirer, Šatrije, Skiner, Pokok.? Tekstovima prethode koncizni uvodi i kratka objašnjenja sa elementarnim bibliografskim podacima. Ovaj izbor tekstova o teoriji istorije ideja, nastalih u različitim tradicionalnim kontekstima, karakteriše visoka reprezentativnost, te je kao knjigu sa prediktom preporučujemo srpskom čitateljstvu kao opšterazumljivi uvod u ovu disciplinu filozofije.