Prvenac u Vencu Laze Kostića

 Sugestivnim pričom posve modernog koncepta, najčešće o ljubavi, ali i posledicama onog što je tako dramatično obeležilo njegovu životnu putanju, slovom o nevidnom i nečujnom a što je vremenom preraslo u nešto i od samog događaja koje ga je izazvalo stvarnije i trajnije, to je ponovni hod lavirintom od svih tajanstveniji a ime mu je duša. Čitajući ovo delo od dvadesetak poglavlja koja se i u pogledu forme i stila često toliko razlikuju te se čini da ih nije napisala ista ruka, susrešćemo se sa različitim modulacijama narativnog postupka – od čvrsto sižejno strukturiranog pripovedanja, do upliva lirske razuđenosti, sve do priča u kojima se naracija može u obrisima samo nazreti, a jezik, oslobođen od očekivanih okvira, suvereno istražuje mogućnosti smisla.

„Na granici poezije i proze, faktografije, poduprte momentima iz novinskih članaka, i lirskih modusa, Reka za jedan dan odi u susret životima ljudi sa margine, koji su u neprestanom dijalogu sa svojim sećanjima, konstruišući sopstveni identitet, u pokušaju da životu podare nekakav smisao. I kao po nekakvom pravilu, ovi se prelomi dešavaju u polju erosa, kao centralnom motivu knjige, čime se pokazuje da su predstave koje se gaje o ljubavi često pogrešne i da kao takve neminovno vode u razočarenje, a ponekad i u propast. Ali uprkos tome, ili možda baš zbog toga, ljubav opstaje kao osnovna motivaciona sila u životima likova, sila koja nadilazi puko postojanje“, zabeležio je u svom kritičkom pristupu knjizi književnik Jovan Zivlak.

„Kecmanovi zapisi iz sećanja i o sećanju nastali su na konfliktnoj granici dodira života i literature, snova i stvarnosti, mogućeg i nemogućeg, lepog i njegovog opozita, zaborava i evokacije“, beleži u svom kritičkom prislovu ovom delu književnik Anđelko Anušić, autor pogovora. „Mislim da ćemo biti blizu istine ako kažemo da je Reka za jedan dan kratki ljubavni roman, roman o mladićstvu i o sazrevanju (sa ikonom Vertera u pozadini), možda ponajpre roman o umetniku u mladosti, ili je pak roman o starenju i o starosti, lirska hronika/dnevnik naše savremene palanke… U svojoj čudesnoj žanrovskoj pomešanosti i nadrealnoj ispomeranosti mentalnih slika i priviđenja iz stvarnosti, i još više – iz sećanja i prisećanja, ova knjiga je sve to istovremeno. S one strane svake dileme, jedno je sigurno: Kap se samospoznala u Reci. A Reka se oglednula u kapi“ zaključuje Anušić svoju preporuku za čitanje novog dela Davida Kecmana Dake.

Objavljivanjem ovog dela, u Gradskoj biblioteci Karlo Bijelici u Somboru začeta je Edicija Venac Laze Kostića u kojoj će se svake godine javljati delo laureata – dobitnika književne nagrade koja nosi ime velikana našeg pesništva.