Staljin, „jedini slobodan čitalac u zemlji“

Knjiga Nepoznati Staljin plod je decenijskog istraživanja Staljinovog života i rada, a pridev „nepoznati“ braća objašnjavaju time što on nije bio samo vođa, diktator i tiranin; „iza ljušture kulta ličnosti surovog despota, postojao je i običan čovek, koji je razmišljao, promišljao, imao ogromnu volju, veliku marljivost i intelekt koji nije za potcenjivanje“. Upravo u tome leži vrednost ove knjige, jer predočava niz epizoda koje dosad nikada nisu spominjane a koje pomažu da se složena ličnost kakva je bio Staljin sagleda, koliko je moguće, sa svih strana.

Za razliku od prvog toma u kojem autori pišu o Staljinovoj smrti, navodnoj zaveri protiv njega, najbližim saradnicima (o kojima se daju dosad nepoznati a važni podaci), o programu atomske bombe, paktu sa Hitlerom i ulaskom SSSR u Drugi svetski rat, drugi tom se bavi „jevrejskim problemom“ (slučaj „kremaljskih lekara“), Staljinom kao ruskim nacionalistom, ubistvom Buharina, i prijemima na koje su dolazili slavni evropski pisci kao što su Šo, H. Vels, Rolan, Alberti… Medvedevi analiziraju razlog slepila evropskih intelektualaca koje su tridesetih godina pokazivali najveći i najpronicljiviji pisci Evrope. Staljin je bio obrazovan i načitan, evropsku klasiku je dobro poznavao, pamćenje mu je bilo izuzetno; imao je svoju biblioteku – dnevno je pregledao i čitao po 500 stranica! Ruski istoričar Boris Ilizarov nazvao ga je jedinim slobodnim čitaocem u zemlji što je, na žalost, bila istina… U drugom tomu govori se i o Staljinovoj arhivi iz koje su mnogi dokumenti „slučajno“ nestali i uništeni. I na kraju, o XX Kongresu KPSS i odnosu Staljina prema Japanu. Dve knjige braće Medvedev od ogromne su vrednosti, pogotovu u naše vreme u kojem i oni koji napadaju i oni koji brane Staljina i dalje barataju odavno napamet naučenim poluistinama o velikom diktatoru koji je svojom samovoljom i tiranijom, uz sebi slične vladare, obeležio XX vek u svetskoj istoriji.