Zaštita zaštitnika

Četvrtak, 22. januar

Budim se mrzovoljan. Kako i ne bih, kad po običaju kasno ležem, a jutros sam morao da ustanem u 5,30. Kao da radim u Vladi Srbije. Razlog za rano buđenje je, ipak, neuporedivo lepši. Gostujem u jutarnjem programu RTS-a, a povod je jubilarni broj NIN-a, koji 26. januara slavi 80. rođendan. Sa RTS-a, posle kafe pauze, pravac na Studio B. I ta pažnja kolega iz drugih redakcija pokazala je da nije mala stvar to što od NIN-a u svetu postoji samo pet starijih nedeljnika.

Četvrti januarski četvrtak nikada neću zaboraviti. Ceo tiraž od 20.000 primeraka jubilarnog NIN-a „planuo“ je za samo nekoliko sati.

„Šta je sa NIN-om, nema ga nigde, da nije zabranjen“, pita jedan od vernih čitalaca.

„Što bi bio zabranjen, pa i premijer Vučić je napisao autorski tekst za novi broj“, pokušavam da ovim „krunskim argumentom“ odagnam svaku sumnju. Rasprodat je i doštampani tiraž.

Povećano interesovanje čitalaca NIN-a i kilometarski red ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta bitno su drugačije slike od uobičajenih. Samo da potraju. Mada, kad malo bolje razmislim, zašto bi to bilo čudnije od informacije da su srpske političke partije novac dobijale i od korisnika socijalne pomoći? Ako ne ljubav, šta bi moglo naterati pojedince koji mesečno dobijaju 7.800 dinara socijale da za finansiranje voljene partije iskeširaju 50.000 dinara? Nisam pametan.

Petak, 23. januar

Opet ustajem pre prvih petlova. I da se razumemo, mislim na prave petlove, a ne na Ivicu Dačića i Zoranu Mihajlović, za koje je par dana kasnije predsednik Srbije Tomislav Nikolić, aludirajući na njihove predsedničke ambicije, rekao da „petao koji prvi kukurikne obično završi u loncu“.

Jubilej NIN-a bio je razlog i za rano gostovanje na N-1. U redakciji još uvek vlada euforija, ali nema vremena za slavlje. I naredni broj mora biti „pun kao oko“. Dobro raspoloženje popravlja i vest da su svi poslanici Skupštine Srbije glasali za „Zojin zakon“. Kamo sreće da i ubuduće poslanici za svaki zakon glasaju po sopstvenoj savesti, da podržavaju dobre i glasaju protiv loših zakona. A ne da, po svaku cenu, podržavaju „naše“ i uvek glasaju protiv „njihovih“ predloga.

Nedelja, 25. januar

Premijer Aleksandar Vučić izjavio je da će 2016. Srbija biti druga zemlja u regionu po stopi privrednog rasta ako sprovede sve reforme. Dakle, možda, ako… Ove godine, međutim, biće jedna od retkih zemalja za koju se procenjuje da će joj bruto domaći proizvod biti manji nego lane.

Kasnije stižu manje-više očekivane vesti da je Siriza pobedila u Grčkoj. Biće belaja. Novi premijer Aleksis Cipras oštro se protivi merama štednje i planira da zatraži reprogram dugova. Ostaje da se vidi kako će reagovati Brisel, Berlin i MMF. Za mnoge bi najgori scenario bio da Grčka bude izbačena iz evrozone. Srpski turisti, međutim, ne bi imali ništa protiv toga. U tom slučaju bi Grci morali kao sredstvo plaćanja da vrate drahmu, koja bi sigurno bila neuporedivo slabija valuta od evra, pa bi automatski za sve strance letovanje u Grčkoj bilo jeftinije!

Posle pobede Ciprasa, srpski ministar za rad Aleksandar Vulin izjavio je da je Siriza „prijatelj Srbije“. Eh, kada bi novom grčkom premijeru neko preveo srpski Zakon o radu, koji je baš levičar Vulin kao resorni ministar formalno predložio, to prijateljstvo bi sigurno puklo! A možda se u međuvremenu i Vulin ugrizao za jezik. Pogotovo kada je premijer Vučić poručio da Srbija ne može bez mera štednje. Posle svega bilo bi logično da se Vulin izjasni da li podržava mere Ciprasa ili Vučića. Ili bi kao Crnogorac pre 20 godina na pitanje: „Jesi li za Mila ili Momira“ odgovorio: „Jesam“!

Uh, umalo da zaboravim, jutro sam počeo u „Žikinoj šarenici“, zajedno sa Milanom Mišićem, jer je i Politika slavila 111. rođendan.

Ponedeljak, 26. januar

Advokati su konačno prekinuli štrajk, jer je promenjen Zakon o notarima. A ko je kriv što je ionako neefikasno pravosuđe bilo blokirano četiri meseca? I da li će neko zbog toga odgovarati? Na ta pitanja još nema odgovora. Možda ih nećemo dobiti ni u aprilu, za kada je, po ko zna koji put, najavljena moguća rekonstrukcija Vlade.

I dok se advokati lagano vraćaju u ritam, u NIN-u se privode kraju pripreme za svečano uručenje 61. NIN-ove nagrade Filipu Davidu za roman „Kuća sećanja i zaborava“ i proslavu 80. godišnjice od izlaska prvog broja NIN-a. Mogli smo da odahnemo tek oko 21 sat, kada je više od 500 gostiju, nadamo se, zadovoljnih, napustilo „Hajat“. Sve je bilo na svom mestu. Sa merom. Hor Viva voks sve je ostavio bez daha i na kraju, tek kada se sve završilo, bilo mi je žao što ova čarolija još nije potrajala. Šta bi tek bilo da smo kao Novosađani mogli da pijemo „osveštanu“ vodu iz gradskog vodovoda?

Utorak, 27. januar

Iako smo u gužvi, jer završavamo novi broj, ne mogu da se načudim informaciji da su se predstavnici američkog Esmarka navodno dogovorili sa tri reprezentativna sindikata Železare Smederevo da se plate zaposlenih u čeličani povećaju za 25 odsto!? Ko se, bre, dogovorio, kada se ne zna ni da li će Esmark i pod kojim uslovima preuzeti Železaru? Da sve bude još čudnije, tih dana šuškalo se da pregovori teško napreduju i da je ishod neizvestan.

Policija je privela nekoliko visokih funkcionera SNS, DS i SPS.

Sreda, 28. januar

Ne mogu da verujem. Kao u zoni sumraka ili bar u skrivenoj kameri, sa nevericom čitam vest: „Predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj odlikovan je juče u manastiru Mileševa ordenom Belog anđela prvog reda.

Šešelja je odlikovao vladika mileševski Filaret. Radikali su vest o odlikovanju objavili na Fejsbuku“. Ljudi moji, što bi rekao legendarni sportski komentator, pokojni Mladen Delić, da li je to moguće? Ludnica, šta je ovo? A onda u nastavku vesti čitam i da je isti orden vladika Filaret u maju 2013. dodelio tadašnjoj ministarki zdravlja Slavici Đukić Dejanović, a pre toga i lideru socijalista Ivici Dačiću.

Dobro, sad mi je sve bar malo jasnije. Nije to, dakle, ludilo, već sistem, „a u taj sistem si ti tato, ti bato i ja“, što bi rekao onaj pekar iz „Varljivog leta 68“. U taj sistem je, očito, i vladika Filaret. Biće da je on sebe izjednačio sa radničkim savetima u samoupravnom socijalizmu, pa ordenje deli odlukama koje donosi većinom glasova. I uvek je, bar do sada, rezultat glasanja bio jedan-nula za njegov predlog. S obzirom da su do sada crkveni velikodostojnici prećutno gledali kroz prste na sve „vannastavne aktivnosti“ vladike Filareta, tako će biti i ubuduće, sve dok vladika ne počne da glasa protiv sopstvenih predloga.

Nije, ipak, sve tako crno. Čitam da Rusi kupuju zemlju u Srbiji da gaje dunje. Ko zna, možda će jednog dana u Srbiji dunjevača da se pravi od – dunja.

Kasno popodne, međutim, shvatim da u ovoj vesti ima mnogo manje ludila od onoga što se dešavalo na skupštinskom Odboru za bezbednost. Od svih državnih tajni, poslanike SNS-a interesovalo je samo kolika je plata zaštitnika građana Saše Jankovića. A tu platu određuju baš poslanici, članovi Administrativnog odbora, u kome SNS naravno ima većinu. Zato i ako sam se pre toga imalo dvoumio da li sam pogrešio što smo Sašu Jankovića stavili na naslovnu stranu novog broja NIN-a, više nemam ni najmanje dileme. Sada je zaštita najpotrebnija upravo zaštitniku građana. Tim pre posle nedvosmislene poruke Vladimira Đukanovića da bi Janković, „ukoliko ima morala, trebalo sam da podnese ostavku“, a ukoliko to ne učini, da će on u poslaničkom klubu SNS pokrenuti inicijativu za njegovo razrešenje. Đukanovića u toj nameri mogu sprečiti samo vanredni parlamentarni izbori u Donjecku, jer on tamo redovno ide kao posmatrač.

Autor je glavni i odgovorni urednik NIN-a