Komunikacija između partnera

Celina je više od zbira delova

Nema sumnje da kominikacija predstavlja važan faktor u formiranju i održavanju odnosa. Dobra komunikacija je osnova svake harmonične veze. Sa druge strane, iza svake krize u međuljudskom odnosu stoji pomanjkanje komunikacije, neadekvatna komunikacija ili čak potpuno odsustvo komunikacije. Jedini moguć način za prevazilaženje problema koji u odnosu nastaju jeste dijalog. On ne garantuje opstanak veze, ali omogućava da pronađemo moguće načine za rešavanje nesuglasica.

Postoje ljudi koji se ponašaju kao da umeju da čitaju misli; očekuju da njihov partner u svakom trenutku zna šta žele, a istovremeno i sami pogađaju šta se dešava u glavi partnera. Ovakav način je pogrešan, jer koliko god da dobro poznajemo nekoga, naša procena o tome šta taj neko želi je uvek isposredovana projekcijama sopstvenih misli i osećanja na tu osobu.

Značaj verbalne komunikacije

Svako od nas je bar jednom u životu bio u situaciji da bude zaljubljen u neku osobu, a da nije siguran da li od druge strane može da očekuje adekvatan odgovor. Neretko se dešava situacija u kojoj je jedna osoba zaljubljena i nesigurna da će od druge strane dobiti adekvatnu povratnu informaciju. Kad se nađe u društvu te osobe dešava se da, usled osećaja nesigurnosti, prikriva svoje želje, da se ponaša potpuno u suprotnosti sa osećanjima koja ima; ne komunicira sa ovom osobom, ne gleda je, razgovara sa svima ostalima osim sa njom. Sa druge strane, nije redak slučaj da je i ta druga osoba zaljubljena, ali usled ovakvog ponašanja shvata da nije poželjna i počinje da se distancira.

Ovakva situacija je karakteristična za period adolescencije, ali se često dešava i u životima odraslih. Ovaj jednostavan primer može da posluži kao dobra ilustracija toga koliko je komunikkacija između dvoje ljudi važna. Verovatno ljudi koji posmatraju sa strane ovakvo dvoje koji se ne snalaze primećuju da je ono što nedostaje zapravo komunikacija. Međutim, samim akterima je ponekad teško da shvate da je rešenje problema tako prosto, i da jednostavno treba da zaborave na nesigurnost i da slobodno iskažu svoja osećanja.

Nedostatak komunikacije nije problem samo “mladim parovima” ili u neformalnim vezama, naprotiv. Veliki broj bračnih parova koji godinama, ili čak decenijama živi zajedno, nakon velikog broja nesuglasica odlučuje da se konsultuje sa bračnim savetnikom. Obično je ono što savetnik radi stavljanje u ulogu “poštara”, i prenošenje poruka između ove dve osobe. U većini slučajeva je zapravo jedina uloga koju ovaj terapeut ima da pomogne uspostavljanju i održavanju komunikacije; da podstakne obe strane da ulože mali napor kako bi postigli veliku dobit. Sve što treba da urade je da nauče da svoje misli i osećanja ispolje na adekvatan način. Kada se ovo jednom postigne, ukoliko zaista postoji ljubav između ove dve osobe, nesporazumi i nesuglasice se smanjuju, a život u dvoje postaje ne samo podnošljiv, nego mnogo interesantniji i kvalitetniji.

Komunikacija bez reči

Postoje razni načini na koje je moguće uspostaviti komunikaciju, reči svakako jesu jedan od njih, ali nikako nisu i jedini moguć. U davnim vremenima, pre pojave jezika, ljudi (ili njihovi preci) komunicirali su međusobno uz pomoć različitih signala i znakova. Čovek danas ima tu privilegiju da može da se izrazi preciznije uz pomoć jezika, ali je zadržao i tu sposobnost neverbalne komunikacije koja se odvija na nesvesnom nivou. Neverbalna komunikacija predstavlja dopunu verbalne i odvija se uz pomoć gestova, položaja tela, pokreta lica i očima. Njena važna odlika jeste da se odvija na nesvesnom nivou; bez učečća svesti o tome šta i zašto radimo.

Tri nivoa komunikacije

1. Verbalna komunikacija – to je komunikacija uz pomoć reči. Na ovom nivou komunikacije je mnogo lakše kontrolisati sadržaj poruke koju šaljemo sagovorniku a moguće je čak i lažiranje onoga što želimo da prenesemo.

2. Paralingvistička komunikacija – odnosi se na semantičke aspekte jezika. Neki od njih su ton kojim govorimo, jačina glasa, ritam, ekstralingvistički znaci (uzdah, na primer), a ključno jeste prenošenje izražajnog značenja.

3. Govor tela – podrazumeva neverbalnu komunikaciju koja se odvija uz pomoć pokreta, gestova ili izraza lica.

Dvostruka poruka

Zamislite situaciju u kojoj žena dolazi kući i kaže mužu: “Moji roditelji su iznajmili apartman na moru. Rekli su mi da ako želimo možemo da odemo i provedemo nedelju dana sa njima. Meni skroz odgovara, šta ti misliš o tome?”. Njen muž odgovara pognute glave, dubokim glasom: “Ako ti se toliko ide, važi…”. Ona na to dodaje:”To si rekao tako da vidim da ti se uopšte ne ide.”. On na to opet odgovara bez trunke oduševljenja: “Ići ćemo, nije loša ideja”. Uočljivo je da se na ovaj način istovremeno šalju dve kontradiktorne poruke. Verbalno muž izražava odobravanje, ali načinom na koji govori i gestovima pokazuje da mu se ideja da letovanje provede sa roditeljima svoje žene uopšte ne dopada.

Na uspeh u komunikaciji utiče mnogo različitih faktora. Istu važnost koju ima ono što neko izgovara, ima i gestovno izražavanje, paralingvistika. Kada se između ova dva načina izražavanja pojavi kontradikcija, dešava se da mnogo veći značaj pridajemo neverbalmom izrazu.

Kada ne postoji preklapanje značenja između ova dva načina izražavanja kažemo da postoji dvostruka, ili dupla poruka, i tada nastaje problem u komunikaciji. Kada jedan od sagovornika pošalje dve međusobno isključive poruke, osoba kojoj su poruke upućene će biti zbunjena i neće znati koja od ove dve odražava pravo stanje, što će komunikaciju učiniti manje efikasnom.

Treba insistirati na komunikaciji

Komunikacija ima neprocenjiv značaj za uspostavljanje socijalnlih kontakata uopšte, ali unutar para ona dostiže svoju maksimalnu vrednost. Najveći broj problema koji se javljaju u zajedničkom životu dvoje ljudi izaziva pogrešan i neadekvatan način komunikacije.

Savremeno doba, ritam života i promene u načinu življenja su dovele do gubitka komunukacije, ne samo na nivou partnerskog odnosa, već i na nivou porodice u celini. Dan se uglavnom provodi na poslu, van kuće, a kada se stigne kući ukljućuje se televizor čime se mogućnost konverzacije svodi na minimum.

Da bismo živeli sa nekim neophodno je da poznajemo njegova mišljenja i stavove. Neophodno je da znamo čime je motivisano ponašanje našeg partnera. Jedini način da to saznamo je razgovor. Potrebno je shvatiti da je uspešno ostvarivanje komunikacije nešto što zavisi od obe osobe koje su u odnosu, pa je neophodno da svaka od njih preuzme deo odgovornosti.

Jako je važno da budete spremni da slušate uvek kada je to potrebno. I kada vam se učini da je nešto što vaš partner pokušava da vam objasni potpuno nevažno, imajte na umu da je za njega ili nju to možda od suštinskog značaja. Isto tako, važno je da ne krijete da imate drugačija interesovanja ili da se vaš sistem vrednosti ne podudara baš uvek sa sistemom vrednosti koji ima vaš partner. Ukoliko ove stvari od suštinske važnosti krijete i pokušavate da zamaskirate, to će vremenom postati nešto što osiromašuje vaš odnos.

Sa druge strane, treba da budete odlučni u nameri da razgovarate. Ne treba da krijete i ćutite o tome kako se osećate, već naprotiv, treba da podelite svoja osećanja sa drugom stranom. Prećutkivanjem svojih osećanja malo po malo počećete da pravite sve veću distancu sve dok se i poslednje niti koje vas spajaju ne prekinu. Ukoliko nemate poverenja u svog partnera život u dvoje postaje nepodnošljiv i nemoguć; na kraju, počećete da živite kao dva potpuna stranca.

Umeće slušanja

Kao i mnoge druge veštine, i umeće komunikacije se uči. U momentu kada prestanete da razgovarate, činite korak nazad u razvoju odnosa. Vremenom se sve više navikavate na takav način interakcije sa svojim partnerom i, ostavljajući komunikaciju po strani, činite fatalnu grešku. Kada dođe do problema i nesuglasica i komunikacija postaje otežana; zahteva mnogo više ulaganja, ali ima i veći značaj nego u uobičajenim okolnostima. U skladu sa tim postoji jedno prilično provereno pravilo: nikad ne idite ljuti na spavanje. Trudite se da što je uspešnije moguće raspravite nesuglasice u trenutku kada se jave.

Isto koliko je važno da znamo da kažemo ono što na nas muči, isto je tako neophodno da umemo da slušamo šta je to što druga strana ima da kaže. Imajte na umu da nije isto slušati i čuti. Slušati podrazumeva da obratimo pažnju na reči druge osobe. Treba da se stavimo u poziciju tog drugog i da proživimo ista osećanja koja naš partner ima, kako bismo mogli da ih razumemo. Samo na taj način moguća je istinska komunikacija.

Razgovarajte i o seksu

Mnogi su skloni mišljenju da se neverstva u braku ili vezi dešavaju onda kada osoba nije zadovoljna seksualnim odnosom sa svojim partnerom, pa je to tera da ovaj nedostatak nadoknađuje sa drugom osobom. Ovde možemo da postavimo korisno pitanje: “Da li ste probali da iznesete svom partneru neku od svojih fantazija i da mu predložite da je zajedno ostvarite?”. Kada bi partneri jedni drugima iskreno, oslobođeni predrasuda, izneli svoje skrivene želje i erotske fantazije, bili bi iznenađeni pozitivnim ishodom koji bi takav razgovor imao.

Iako društvo u kome živimo malo po malo postaje sve liberalnije, seks i dalje predstavlja jedan od najvećih tabua koji postoje. Obično se ustručavamo da slobodno govorimo o svojim ukusima i preferencijama. Imamo strah da će partner promeniti mišljenje o nama, da će nas posmatrati kao čudaka; ali treba da imamo na umu da svi ljudi imaju erotske fantazije i da nas to ne čini ni posebnim, ni neobičnim, a ponajmanje čudnim.

Razgovor o seksualnom životu kao aspektu veze zaslužuje posebnu pažnju obe osobe. Ne sme se nikako previđati činjenica da je seksualni čin takođe oblik komunikacije. Pokreti, gestovi i zvuci tokom seksualnog čina imaju svoju svrhu iskazivanja osećanja koja partner izaziva u nama; ljubav, strast, uzbuđenje, fizička privlačnost… Ni jedno od ovih osećanja nije manje ili više važno od ostalih.

Uzdržavanje od razgovora na temu seksualnosti istovremeno znači preseći jedan od najbitnijih načina za ostvarivanje komunikacije sa partnerom. Naravno, za razgovore ovakve vrste treba izabrati pravo vreme i mesto, i pustiti da priča teče spontano; forsiranje konverzacije na ovu temu može da bude kontraproduktivno.

Neadekvatni načini komunikacije

>>> Tipične greške koje pravimo

Postoji nekoliko tipičnih fraza koje se pojavljuju u raspravama među partnerima a koje, ne samo da ne pomažu, već otežavaju prevazilaženje nastalog nesporazuma. Ukoliko i vi u razgovoru sa svojim partnerom koristite neke od sledećih fraza, treba da budete svesni da time samo unosite svađu u raspravu.

1. „Šta pričaš o tome kad pojma nemaš!” – ova fraza se vrlo često javlja u situacijama rasprave. Češće je izgovaraju muškarci, mada ima i žena koje svoje stavove brane na ovakav način. Ovakvom izjavom se prekida komunikacija i smanjuje se mogućnost da druga strana otvoreno i bez vrednovanja iznese svoje mišljenje. Ako druga osoba nešto ne zna, uputite je. Na taj način ćete joj pokazati da ima pogrešno mišljenje bez da ugušite dijalog. Osim toga, kada ponovo budete razgovarali o toj temi, imaćete adekvatnijeg sagovornika.

2. „Pričaćemo o tome drugi put.” – na ovaj način se prekida dijalog sa izgovorom da ćete ga nastaviti. Naravno, druga strana je svesna da za razgovor na datu temu nikad neće postojati odgovarajući trenutak. Mogući način da se ovo razreši je preciziranje tog “pravog trenutka” .

3. „Zašto me zamaraš tim glupostima kad znaš da imam mnogo važnije stvari u glavi!?” – ponovo se diskredituje mišljenje drugog tako što se umanjivanjuje značaj njegovih preokupacija. I ova fraza prekida dijalog i dovodi do frustracije drugog partnera. Setite se da različtiti ljudi različito vrednuju stvari, i da ono što je za vas besmislica vašem partneru može da bude vrlo značajno. Nije važno da li je nešto objektivno značajno, nego kako vaš partner doživljava to nešto.

4. „Ako ti kažem šta stvarno mislim, naljutičeš se.” – Postoje parovi koji veoma dugo mogu da kriju osećanja, koji se pretvaraju. Pre ili kasnije plaćaju cenu ovakvog odnosa. Kada se ispolji prava ličnost dolazi do neprijatno iznenađujućeg otkrića. Stoga je važno zapamtiti da ni jedan, a pogotovo partnerski odnos nije dobro graditi na pretvaranju da smo nešto što nismo.

>>> Nametljivost, rigidnost

Postoje ljudi koji u komunikaciju unose sopstvene kriterijume koje nameću drugoj osobi. Ti lični kriterijumi su često bazirani na rigidnim normama koje su usvojili kao deca, a koje im sada, kao odraslim osobama, ne dozvoljavaju da drugima priznaju pravo na različitost i sopstveni pogled na svet.

Jedna od formi ovakve komunikacije je ona u kojoj se srećemo sa izrazima koji u sebi imaju glagole “morati” i “trebati”. Na primer, “Moraš da ideš sa mnom na rođendan”, umesto “Voleo/la bih da ideš sa mnom na rođendan”. Prva fraza implicira obavezu, što u velikom broju slučajeva kod sagovornika može da izazove momentalno odbijanje, jer se na neki način doživljava kao napad. Sa druge strane, ovom drugom frazom iskazana je želja u čijoj osnovi se nalaze emocije, što je neuporedivo prihvatljivije našem sagovorniku.

>>> Crno beli svet

Druga forma neadekvatne komunikacije se bazira na crno-belom poimanju sveta. Na primer, kada se upućuje kritika negativnim aspektima se pridaje preveliki značaj dok se pozitivne karakteristike potpuno negiraju. Dobar primer je rečenica koja se neretko čuje i na ulici “Ti si potpuno nesposoban!”, umesto ovoga, svakako je primerenije reći “Dobro, neke stvari zaista umeš da uradiš, ali neke ti nikako ne idu od ruke”.

>>> Uvek u pravu

Postoji još jedan oblik komunikacije koji se manifestuje više u formi nego u sadržaju, a svojstven je ljudima koji misle da je njihov pogled na svet uvek najispravniji, uvek su u pravu i stavljaju svoje mišljenje iznad svih ostalih. Ove osobe kao da ne žele da se problem razreši, već žele da “pobede”, nevažno je koga i zašto.

Važno je da znamo

1. Komunikacija je od neprocenjivog značaja za uspeh veze između dvoje ljudi.

2. Postoje tri osnovna vida komunikacije: verbalna, telesna i paralingvistička.

3. Kada različitim komunikacionim kanalima šaljemo dve kontradiktorne poruke zapravo šaljemo duplu poruku koja štetno utiče na ishod kominikacije.

4. Pri primanju poruke mnogo više pažnje se obraća na govor tela i paralingvističku kominikaciju nego na verbalnu.

5. Za uspešnu komunikaciju umeće slušanja je podjednako bitno koliko i veština izražavanja misli i osećanja.

6. Treba da se oslobodite seksualnih tabua i da dopustite sebi da otvoreno i iskreno razgovarate sa partnerom o toj temi.

7. Seksualni aspekt veze predstavlja najvažniji deo komunikacije među partnerima.