Krajnji ishod – podela akcija zaposlenima

Nakon više bezuspešnih privatizacija prethodnih godina, Nacrt ovog zakona, koji je trenutno u fazi završne dorade, predviđa izlazak države iz medija do 31. decembra 2014. godine. Hteli – ne hteli, ovog puta ćemo morati da se pridržavamo zakona, imajući u vidu da smo otpočeli pristupne pregovore sa EU. Međutim, posmatrajući ranija iskustva, postavlja se pitanje kakva je sudbina zaposlenih nakon što mediji postanu privatni.

Do 2010. privatizovano je bilo svega oko polovine državnih medija. Mnoge privatizacije nisu bile uspešne, jer su se mediji ubrzo po prodaji gasili, a zaposleni masovno ostajali bez posla. Privatizacija je prvo obustavljena, a potom se pojavila ideja o regionalnim javnim servisima. Mnogi lokalni i regionalni mediji spas su uvideli upravo u tome da postanu javni servisi, dok su finansijska situacija u zemlji i primer državnog javnog servisa pokazali da je taj predlog neodrživ. Tako da u predlozima medijskih propisa nije predviđena ta opcija, pa neće ni biti izuzetaka u privatizaciji. Šta će biti sa novinskom agencijom Tanjug, to zasad još nije poznato. Postojali su predlozi da čak preraste u Vladin biro za informisanje, a ovih dana u Ministarstvu kulture završava se konačan predlog rešenja transformacije ove medijske kuće.

Pomoćnik ministra kulture i informisanja Saša Mirković objašnjava za Radnik da Nacrt zakona o javnom informisanju predviđa konačan izlazak države iz (su)vlasničkog odnosa u medijima, što se odnosi i na Tanjug, koji je 100 odsto u vlasništvu države. On dodaje da u slučaju da privatizacija bude neuspešna uslediće ponuda za besplatnu podelu akcija zaposlenima.

– Ako ona bude neuspešna, mediji će prestati da rade i izbrisaće se iz registra. Sam proces privatizacije medija biće u domenu Ministarstva privrede i Agencije za privatizaciju. Ministarstvo kulture i informisanja podržava ideju da u nacrtu Vladinog budžeta bude predviđena i stavka kojom se definiše socijalni program za zaposlene koji nakon privatizacije ostanu bez posla, navodi Mirković.

U Ministarstvu privrede za Radnik napominju da će privatizaciju medija sprovoditi u saradnji sa resornim Ministarstvom kulture i u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i novim Zakonom o privatizaciji. Oni dodaju da je za sva preduzeća u restrukturiranju formiran tranzicioni fond, iz kog će država otkupljivati potraživanja poverilaca, pre svega radnika, a ta sredstva će potom biti namirena iz privatizacione ili stečajne mase. U tom fondu, kako navode, biće obezbeđena i sredstva za socijalne programe za radnike koji ostanu bez posla.

– Sva dugovanja, uključujući i dugovanja za plate radnika, otkupiće država, potraživanja konvertovana u kapital, sproveden socijalni program za rešavanje viška zaposlenih, kako bi preduzeća u proces privatizacije ušla sa čistim bilansima i bez opterećenja i kao takva bila privlačnija potencijalnim investitorima, objašnjavaju u Ministarstvu privrede.

Međutim, strah zaposlenih za radna mesta sve je veći, pa su se pojavila i protivna mišljenja ovom planu države. Među prvim zagovornicima da će privatizacija biti pogubna za pojedine medije jeste i gradska televizija Studio B. Generalni direktor te kuće Aleksandar Timofejev navodi za Radnik da su male šanse da će medijski zakoni biti usvojeni do kraja godine i da će se privatizacija završiti do kraja 2014.

– Moj stav jeste da će uvođenje projektnog finansiranja medija od 1. januara biti pogubno po Studio B. Bez ozbiljnog, sigurnog i preciznog finansiranja od Grada, Studio B neće moći da funkcioniše na način kako je do sada. Projektno finansiranje je pogodno za manje kompanije, ali ne i za nekog kao što smo mi. Šta će se desiti i kako, da li će doći do privatizacije u tako kratkom roku, teško je zamisliti, napominje Timofejev.

U Studiju B trenutno ima nešto manje od 250 zaposlenih i Timofejev kaže da će se oni boriti za svako radno mesto. Na pitanje da li će preduzeti nešto kako ne bi došlo do „pogubnog scenarija“, kako je rekao, Timofejev navodi da ne želi da otkriva naredne poteze Studija B u tom pravcu. „Slušaćemo glas naroda i reagovati u skladu s tim“, naglašava direktor gradske televizije.

Među protivnicima privatizacije medija su i Sindikat novinara Srbije (SINOS), Koalicija zaposlenih u medijima Srbije i Kragujevačka inicijativa, koji okupljaju više od 4.000 zaposlenih u medijima. Predsednica Sindikata Dragana Čabarkapa ističe za Radnik da su nacrti medijskih zakona pisani „u netransparentnoj i nedemokratskoj atmosferi, a uz prisustvo predstavnika medijskih organizacija koje štite interese krupnog kapitala“.

– SINOS, Koalicija ZUM i Kragujevačka inicijativa su u javnoj raspravi upozoravali da su nacrti medijskih zakona u suprotnosti sa Ustavom i zakonima, međunarodnim konvencijama o pravima nacionalnih manjina i Medijskom strategijom koja predviđa osnivanje šest regionalnih javnih servisa. Zahtevamo da se formira nova radna grupa koja će u transparentnoj i demokratskoj proceduri uz učešće svih zainteresovanih medijskih organizacija predložiti da se u zakone ugrade najbolja evropska rešenja, ukazuje Čabarkapa. Prema njenim rečima, oni će insistirati na transparentnosti finansiranja i transparentnosti vlasništva medija.

Od 1.300 medija država finansira 79

Predsednik Asocijacije medija Zoran Sekulić nedavno je izjavio da je privatizacija medija ranije bila zloupotrebljena i da zato država mora da zahteva garancije da se neće menjati namena kupljenih medijskih javnih preduzeća. On je naglasio da u registru medija u Srbiji ima 1.300 medija, od čega je 79 javnih preduzeća koje finansira država.

Ko bi uopšte kupovao Studio B?

Aleksandar Timofejev kaže da ne zna ko bi želeo da kupi Studio B, koji nema svoje prostorije i ima lošu tehniku, bez obzira na kvalitetne ljude koji rade u njemu, jer su ljudi najmanje „na ceni“ prilikom privatizacije. Prema njegovim rečima, ova televizija ima brend i tradiciju zbog čega bi neko i kupio tu kuću, ali se mora imati u vidu da proizvodnja njihovog programa košta koliko i jednog nacionalnog emitera.

Posle tabloidizacije sledi zatiranje sindikata

– Mi smo zapravo protiv privatizacije medija, jer je ona ostavila katastrofalne rezultate. Ukoliko se država povuče iz medija, imaćemo tajkunizaciju i tabloidizaciju, više od 4.000 zaposlenih ostaće bez posla, a javnost bez profesionalnog informisanja. U privatnim medijima ne postoje sindikati, pa će i tek začet sindikalizam u medijima biti potpuno zatrt, upozorava Dragana Čabarkapa, predsednica SINOS-a.