Vlado Trifunović i njegovi saradnici dva puta su bili oslobodjeni od optužbe za podrivanje vojne i odbrambene moći od dva različita sudska veća. Pošto nije bilo sudija u Vojnom sudu u Beogradu koji bi bili spremni da osude nevine ljude, doveden je iz Vojnog tužilastva VJ da sudi i presudi po zakonima patriotizma – Radomir Gojović, tada zamenik vojnog tužioca VJ.
To je jedinstven slučaj u istoriji vojnog pravosuđa da se tužilac dovede da sudi u predmetu koji tužilaštvo vodi.
***
Radomir Gojović, Benedikt Karpcov našeg vojnog pravosuđa (da podsetim: Benedikt Karpcov je poznati nemački pravnik inkvizitor, koji je na lomaču poslao oko 30.000 veštica), dao se na posao svom silinom. Na skandalozno vođenom pretresu, za razliku od sudija u prethdna dva procesa, Miloša Šaljića i Đorđa Dozeta, koji su doneli oslobadjajuće presude, tužilac-sudija Radomir Gojović izrekao je Trifunoviću kaznu od 11 a Popovu i Raduškom 7, odnosno 6 godina zatvora.
O žalbama na tu presudu odlučivalo je veće Vrhovnog vojnog suda od pet sudija, od kojih se četvorica nikada nisu bavili krivičnim pravom. Dakle, sudilo je nekompetentno veće, kome je predsedavao Miloš Gojković, predsednik Vrhovnog vojnog suda koji je tada ( 1995.) prvi put ušao u sudnicu ! No, svoju stručnu nekompetentost članovi Veća nadoknadili su patriotizmom i potvrdili presudu uz velikodušnu neveliku korekciju strogih kazni.
***
Posle povlačenja iz Varaždina 1991. Vlado Trifunović se smestio u sobi 3 x 3 , u vojnom hotelu „Bristol“ i tu je i danas, ne računajući vreme provedeno u istražnom zatvoru Vojnog suda u Beogradu i na izdržavanju kazne u KPD Zabela. Sam, bez porodice, teško narušenog zdravlja. Njegova supruga, još dok je bio na izdržavanju kazne, morala je da ode u Nemačku gde i danas radi kao pralja u nemačkim vešernicama, jer porodica nije imala od čega da živi.
Pukovnik Berislav Popov živi u memljivom podrumu na Novom Beogradu, bez kupatila, sa teško obolelom suprugom, koja mora da moljaka komšije da joj dozvole da leži u njihovoj kadi kada prima terapiju za tešku bolest.
Jedino je Sreten Raduški imao sreću, jer je imao stan u Makedoniji, pa je uspeo da ga zameni za stan u Beogradu.
***
Ova tragična slika osudjenika ne bi bila potpuna bez još nekih detalja o onima koji su doneli ili su doprineli da bude doneta jedna takva sramna presuda.
Nakon izricanja presuda, Radomir Gojović je unapređen u čin generala iako nije ispunjavao zakonske uslove za to. Miloš Gojković ( predsednik Veća VS ) takođe je unapređen u čin generala iako ni on nije ispunjavao zakonske uslove, i na kraju, Svetomir Obrenčević, tada vojni tužilac VJ, nagrađen je činom generala iako ni on nije ispunjavao zakonske uslove za unapređenje.
Naravno, uz generalske činove idu i generalske privilegije, pre svega veliki stanovi i još neki dodaci. Uz to, Radomir Gojović je na prevaru dobio veliki stan u Beogradu, koji nije mogao dobiti jer je imao otkupljen stan u Sarajevu. I Mirko Španović, koji je bio u veću Vrhovnog vojnog suda koje je potvrdilo presudu prvostepenog suda u pogledu krivice, takođe je na prevaru dobio stan u Beogradu iako ima otkupljen stan u Sarajevu. Starešine koje su na prevaru uzimale stanove ranije su za takva dela osuđivani na kazne zatvora od jedne godine pa naviše.
Ni neki drugi akteri u ovom slučaju nisu ostali bez nagrade. Veštaci Tripko Čečović i Desimir Garović, takođe su unapređeni u činove generala.
***
Pa nek onda neko kaže da se patriotizam ne isplati i da nije roba za koju se postiže visoka cena.
Dr Jovan Buturović, pravni ekspert, bivši predsednik Vrhovnog vojnog suda i pokojni branilac generala Trifunovića.
Tekst je objavljen u Danasu 2004.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
