„Pisanje je najsličnije sanjanju, onom snevanju koje ima dozu neizvesnosti, jeze. Logikom sna ne može se vladati. A, opet, književnost, ona najbolja, podseća na san kojim kao da Neko, iznutra, upravlja“, kaže u pogovoru svoje knjige Imam priču za tebe, u kome opisuje kako su nastale neke od njegovih priča, pripovedač, esejista, dramski pisac, prevodilac Milenko Pajić.
Ne samo u pogovoru, u kome se bavi nastankom pojedinih priča, ali i pripovedanjem, i predgovoru, u kome govori o postanku priče uopšte, njenom kretanju kroz vreme i (pre)istoriju, njenim odlikama koje govore da je priča zapravo sve vreme jedna jedina, ona koja je bila i pre postanka sveta, jer i o ovom događaju govori, i koja će ostati i posle njega jer je beskrajna, već i u naslovu, koji sugeriše da autor „ima priču“ za čitaoca, i unutar samih poglavlja knjige jasno je da nam on priča i onu metapriču – priču o priči. Poglavlja su Mitološke, Istorijske, Dokumentarne, Izmišljene, Čudesne, Sudbinske, Društvene, Porodične priče i, na kraju, Poetika priče. Teme i načini na koji su ispričane priče unutar poglavlja raznovrsni su, a naslovi nekih od njih – poput one koja je izabrana za naziv knjige ili one na samom početku, koja se zove Markovi konaci, iznova sugerišu da je u njima, andrićevski rečeno, i reč o priči i pripovedanju. Knjigu je objavio Zavod za udžbenike.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
