Na pitanje jednog stranog diplomate – „šta uopšte možete da izvozite iz ove siromašne zemlje“ – crnogorski kralj Nikola Petrović odgovorio je – „Vi potcjenjujete moje kćeri“. Ispostavilo se da je taj vladar bio u pravu, budući da su četiri princeze postale „stanarke“ srpskog, ruskog i italijanskog dvora, zahvaljujući čemu je njihov otac dobio nadimak „tast Evrope“.
U potrazi za mladoženjom
Dame koje su upamćene kao „najmoćnije oružje u očevoj diplomatiji“, išle su ispred svog vremena, što je često izazivalo negodovanje patrijarhalno nastrojene sredine. Mada postoji verovanje da je knjaz i potonji kralj planirao da sagradi manastir na usamljenom ostrvu Vranjina na Skadarskom jezeru, kako bi njegove kćerke život provele kao monahinje, ubrzo je odustao od te zamisli i poslao Zorku, Milicu, Stanu, Mariju i Jelenu u licej u Smoljnom u Rusiji. U elitnoj školi evropske gospođice plave krvi sticale su znanje iz raznih nauka i bontona, ali značajan deo njihovog obrazovanja činile su i lekcije o tome kako da nateraju nekog muškarca da ih zaprosi, a da on pritom misli da je to njegova inicijativa.
Znanje stečeno u Smoljnom učinilo je da potomkinje kralja postanu prefinjene dame za kojima su uzdisale krunisane glave na Starom kontinentu. Prema svedočenju savremenika, vladar se brinuo kako da u domovini pronađe mladoženje za ponosne kćerke koje su se oblačile po poslednjoj italijanskoj i ruskoj modi i strahovao da će ostati usedelice koje će biti ogroman teret državi („Gde ću jadan, s tolikim kćerima“, neretko je govorio), ali je odahnuo kada su na Cetinje počele da stižu bračne ponude iz različitih delova Evrope.
Balkanska Skarlet O’Hara
Najstarija kćerka kralja Nikole, Zorka, u 18. godini upoznala je 39-godišnjeg naslednika dinastije Karađorđevića, Petra, koji je poput crnogorske princeze bio zaljubljenik u Francusku, gde je sticao obrazovanje. Pedatni biografi zabeležili su da je princ bio očaran Zorkinom lepotom i ubrzo je zatražio njenu ruku. Mada je znao da će taj potez izazvati pogoršanje odnosa s obrenovićevskom Srbijom, a samim tim i sa Austrougarskom, crnogorski vladar odlučio je da usliši želju prosca i venčanje je obavljeno u avgustu 1885. u crkvi Cetinjskog manastira. Iako je bila znatno mlađa od supruga, Zorka je imala velike ambicije i maštala o danu kada će postati srpska kraljica. U želji da poput svoje majke Milene, koja je rodila dvanaestoro dece, ostavi što više potomaka rodila je Jelenu, Milenu, Đorđa, Aleksandra i Andriju, ali je umrla nakon poslednjeg porođanja, 16. marta 1890. Zorkin suprug stupio je na presto 16 godina kasnije, posle Majskog prevrata u kojem su ubijeni kralj Aleksandar Obrenović i kraljica Draga.
Zorkina smrt i dalje predstavlja enigmu, s obzirom na to da neki istoričari tvrde da je pala niz stepenice posle svađe sa suprugom, zbog čega je porođaj nastupio prevremeno. Zanimljivo je da poklonici njenog lika i dela tvrde da je to poslužilo kao inspiracija za nekoliko scena holivudskog klasika „Prohujalo s vihorom“, jer je navodno režiser Viktor Fleming prilikom putovanja po Evropi čuo priču o nesrećnoj knjeginji i utkao je u povest o prkosnoj i zanosnoj Skarlet O’Hari.
Poslednja italijanska kraljica
Iako su sve kćerke kralja Nikole doživljavane kao fatalne žene, Jelena koja je već u mladosti ispoljila buntovni duh čestim bežanjem s časova, ostala je zapamćena kao princeza koja je podigla najviše prašine u svojoj domovini. Zahvaljujući šarmu i inteligenciji pošlo joj je za rukom da ostvari san o udaji za italijanskog princa Viktora Emanuela Savojskoj. Stupanje u brak s budućim kraljem značilo je prelazak u rimokatoličku veru, što joj pojedini sunarodnici nikada nisu oprostili. S druge strane, Jelena je govorila da je Bog jedan i da „nije važno da li se krsti slijeva nadesno ili obratno“. Suprugu je rodila četiri kćerke i sina, a nakon stupanja Viktora Emanuela na presto, 29. jula 1900, trudila se da dobrotvornim radom pomogne siromašnima, zbog čega je postala omiljena u narodu. Ipak, jedna od najvećih misterija jeste odnos kraljevskog para sa fašističkom vlašću Benita Musolinija, jer se veruje da je zloglasni duče umnogome uticao na odluke dvora.
Posle propasti fašizma Jelenin suprug abdicirao je u korist sina Umberta Drugog, u nadi da će Italijani na referendumu podržati ostanak monarhije, što se nije dogodilo i supružnici su ubrzo napustili zemlju. Viktor Emanuel Savojski umro je u Aleksandriji 1947, a Jelena ga je nadživela pet godina. Njenoj sahrani u Monpeljeu prisustvovalo je 5.000 Francuza koji su je zavoleli zbog dobročinstava koje je činila posle napuštanja Italije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
