Jedinstvena saradnja po svojoj širini i dubini

Transatlantskom deklaracijom donetom 1990. dogovoreno je da se sastanci na vrhu EU i SAD održavaju redovno. Od velikog značaja je što će se novembarski sastanak na vrhu održati u Lisabonu, jer je to prvi značajni skup EU i SAD nakon usvajanju Lisabonskog ugovora krajem prošle godine. Lisabonski ugovor omogućava EU da sa svojim predsednikom i ministrom spoljnih poslova (zvanični naziv je evropski visoki predstavnik za spoljne poslove i sigurnost) nastupa jedinstveno i donosi obavezujući odluke za sve države članice na spoljno-političkom planu. Treba reći da se predsednik Obama već proletos, u Vašingtonu, sreo sa predsednikom EU i predsednikom Evropske komisije tokom njihove posete SAD.

Povodom sastanka na vrhu u Briselu je saopšteno da „EU i SAD zajedno rade širom sveta po programu zasnovanom na zajedničkoj istoriji, kulturi i istim vrednostima. Transatlantska saradnja jedinstvena je po svojoj širini i dubini i posvećena je unapređenju demokratije i ljudskih prava, kao i borbi protiv terorizma i sprečavanju širenja oružja za masovno uništenje“. Pored toga, Brisel ukazuje da EU i SAD efikasno sarađuju na polju spoljnih poslova, uključujući i mirovni proces na Bliskom istoku (Avganistan i Pakistan), kao i na rešavanju regionalnih konflikata, iz čega jasno proizilazi da će se na sastanku u Lisabonu razgovarati i o Kosovu, iako EU zasad nema jedinstven stav po ovom pitanju. Ne treba zaboraviti da postoji stalna saradnja između Ketrin Ešton, “ministarke” spoljnih poslova EU, i državne sekretarke SAD, Hilari Klinton. Na značaj međusobnih odnosa ukazuje i nedavno postavljenje, upravo u Vašington, prvog ambasadora Evropske unije.

Najzad, EU i SAD zajedno obezbeđuju 80 odsto ukupne zvanične svetske pomoći nerazvijenim područjima. Pored bliske saradnje kroz EU, države članice Unije imaju sa SAD i vrlo blisku direktnu saradnju. Pored već tradicionalno izvrsnih odnosa i razumevanja između SAD i Velike Britanije, Nemačke, Italije, kao i nekadašnjih država Istočne Evrope danas članica Unije, i Francuska, od dolaska predsednika Sarkozija na vlast, uspostavlja vrlo bliske odnose sa SAD.

Zvaničnici EU ističu da se saradnja sa SAD ne ograničava samo na međunarodne odnose već da je njihovo zajedničko delovanje od bitnog značaja za opšti napredak. Brisel ukazuje da su se obe strane obavezale da sarađuju kako bi unapredile i svoje privrede i ekonomiju. Transatlantska ekonomska saradnja vredna 4,28 biliona dolara ključni je pokretač svetskog ekonomskog napretka i predstavlja najveću, najintegrisaniju i najdužu ekonomsku saradnju na svetu. SAD i EU čine zajedno polovinu svetske ekonomije.

Dirk d’ Baker, portparol Hozea Manuela Barosa, kazao je nedavno da su pripreme za sastanak u Briselu već započele.