Precizna pravila isključuju „izuzetke“

Evro omogućava da 330 miliona građana 17 država evrozone i milioni preduzeća kupuju i prodaju širom Evrope a da ne brinu o kursnim razlikama, provizijama banaka za zamenu novca. Centralna evropska banka (BCE) ravnopravan je i nezaobilazan partner u rešavanju finansijskih problema sa Federalnom bankom SAD (FED).

Nastankom evra uvedena su pravila po kojima godišnji budžetski deficit države članice evrozone ne sme da pređe tri odsto bruto nacionalnog proizvoda (BNP), a ukupna zaduženost 60 odsto BNP. Ali kao što često biva, pravila je lako doneti, primeniti ih je mnogo teže. Neke članice knjigovodstveno su poštovale pravila kako bi ušle u evrozonu, a potom su se kod nekih pojavili dugovi iz prošlosti, kao i novonastali. Druge su, naročito od izbijanja svetske ekonomske krize 2008, povećavale budžetski deficit ne vodeći računa o pravilima. Tako da su danas sve države članice evrozone prešle granicu zaduženosti od 60 odsto BNP. Pojedine, poput Grčke i Italije, imaju deficit čak veći od 100 odsto BNP. Francuska, sa Nemačkom „motor“ Unije, 2007. je imala državni deficit od 64.2 odsto BNP, a prošle godine čak 85 odsto, dok će na osnovu predviđanja na kraju ove godine iznositi i čitavih 89 odsto BNP! Pored toga pokazalo se da je monetarna unija evra nedovršena tvorevina, koju nije pratila ekonomska i naročito politička unija, kako se Žak Delor, jedan od njenih tvoraca, zalagao još 1990. Tek upotpunjavanjem monetarne, ekonomskom i političkom unijom, Evropljani će videti punu korist zajedničke monete, govorio je Delor.

Evropska komisija (EK) upozoravala je, predlagala mere još od 2010, međutim, malo je urađeno, i to tek od juna 2011. I pored svesti da je neophodno uspostaviti ekonomsku i političku uniju, otpori društva su veliki, plašeći se da će se tako ugroziti „nacionalni suverenitet“, zaboravljajući pritom da je deo suvereniteta već prešao na EU i da se svakom novom odlukom EU on smanjuje. Društvo, ili jedan njegov deo, nije još spremno da umesto nacionalne zajednice prihvati evropsku.

Kako je kriza otišla daleko na samitu šefova država EU (9. decembra 2011) donete su kratkoročne mere za rešenje gorućih problema i dugoročne o budžetskoj disciplini, kako se krize ne bi više ponavljale. Odluke samita su prihvatile sve države članice evrozone, kao i one izvan, sem Velike Britanije. Dogovoreno je da se predlozi državnih budžeta država članica EU obavezno dostavljaju EK za mišljenje, kako bi tek „tako usklađeni bili poslati nacionalnim skupštinama na usvajanje“. Gornja granica godišnjeg deficita smanjen je, zbog velikih državnih deficita, sa 3 na samo 0,5 odsto BNP. Takođe je dogovoreno da EK, Centralna evropska banka (BCE) i Međunarodni monetarni fond (MMF) prate sprovođenje tako usklađenih budžeta država članica EU. U slučaju i manjeg odstupanja budžeta od usvojenog ili povećanja državnog deficita, država je obavezna da preduzima mere u dogovoru sa EK, BCE i MMF. A ako se ne pridržavaju ovih pravila EK može da preduzme kaznene mere, uključujući uskraćivanje dogovorenih tranši kredita, kao i novčano kažnjavanje države koja se nije držala usvojenih mera, pravila i uputstava. Čak je, u načelu, prihvaćeno da u težim slučajevima kršenja dogovora država članica može biti suspendovana prilikom odlučivanja u EU. Za ovu krajnju meru neophodna je odluka Suda EU, što je dug i komplikovan proces. Samit je takođe usvojio da se pored ustanovljenog, u junu prošle godine, Evropskog finansijskog stabilizacionog mehanizma (EFSM) za pomoć državama evrozone zapalim u finansijske teškoće, uvede i stalan Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), koji objedinjava kako pomoć EFSM i MMF tako i privatnih kreditora.

Za ove dogovorene mere već se uveliko pripremaju obavezujuća pravila – pakt stabilnosti EU, koji će u pisanoj formi biti predstavljen Savetu ministara finansija 24. januara i potom 30. januara samitu šefova država EU. Očekuje se da će pravila biti usvojena na narednom samitu, 1. i 2. marta. BCE i Nemačka insistiraju da pravila budu što preciznija kako bi se isključili mogući „izuzeci“. Krajnji rok za njihovo stupanje na snagu, uključujući i ESM, jeste jul ove godine.

Predsednica vlade Danske, Hele Torning Šmid, preuzimajući predsedavanje EU izjavila je da će „braniti evro iako nije i neće ući u evrozonu“.

Iako, do usvajanja obavezujućih pravila za budžetsku disciplinu, još ne postoji pravni okvir EU, mere se već primenjuju zahvaljujući pritiscima i uslovljavanjem odobravanja zajmova, pomoći, kao i isplata već odobrenih tranši kredita. Tako su ove mere već primenjene, odranije na Irsku i Portugal, od novembra 2011. na Grčku i Italiju, a od skora i na Belgiju, Maltu, Kipar i Poljsku. Mađarska, koja ima godišnji deficit veći od 3 odsto BNP (ukupno 83 odsto), od pristupanja EU, i koja se još nije povinovala zahtevima EK, pod pritiskom je. Oli Ren, potpredsednik EK, izjavio je da će joj svaka finansijska pomoć biti suspendovana ne povinuje li se zahtevima EK.

Ustanovljen EFSM za pomoć državama evrozone zapale u teškoće zbog državnih dugova raspolaže sa 440 milijardi evra, a pored toga, preko BCE i MMF pronalazi kredite za pomoć. Taj fond je, za samo dva sata, 9. januara pronašao tri milijarde evra zajma (na 30 godina sa interesom od 3,75 odsto) za Portugal i Grčku (po milijardu i po). Očekuje se da se i Madrid obrati za pomoć EFSM. Po svemu sudeći i Grčkoj će biti potreban dodatni zajam. Po uvođenju u rad ESM ukupni fond za pomoć EFSM/ESM iznosiće 500 milijardi evra, pored toga on će moći da se zadužuje kod MMF i privatnih kreditora ako se ukaže potreba.

Nijedna država, inače, nema interes da izađe iz evrozone. Ako bi Grčka, recimo, istupila, bila bi to prvenstveno katastrofa za građane te zemlje. Svi uvozni proizvodi poskupeli bi, a Grčka uvozi najveći deo proizvoda. Pored toga dugovi građana, sklopljeni u evrima, uvećali bi se, dok bi njihova štednja devalvirala. Iste nedaće bi pogodile građane Portugala, Kipra ili Malte ukoliko bi njihove zemlja istupile iz evrozone. Nemačkoj je potrebna evrozona kao značajno tržište za njene izvozne proizvode. I Velika Britanija, iako nije u evrozoni, ima interes da ona bude uspešna i dinamična kako bi garantovala budućnost i značaj londonskom Sitiju vezanom za EU.

Unija ima, naravno, interes da završi evrointegracije, pre svega da uz monetarnu završi političku i ekonomsku integraciju koja će omogućiti napredak i rast za sve njene građane.