Tvrđe ili mekše, pitanje je sad

Na sastanku Saveta ministara finansija država članica EU, 24. januara, radna grupa izašla je sa dva predloga. Po prvom Evropska komisija (EK), uz pomoć Centralne evropske banke (BCE) i Međunarodnog fonda (MMF) bi učestvovala u izradi nacrta budžeta, posebno u državama koje imaju preteran deficit. Tek tako usaglašen državni budžet usvajala bi skupština države članice. U toku realizacije budžeta, EU bi mogla da vrši kontrolu njegove realizacije. Po drugom predlogu ove mere bi se odnosile samo za države članice koje imaju ili žele da dobiju pomoć Evropskog finansijskog stabilizacionog mehanizma (EFSM), a od stupanja na snagu, jula ove godine, Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM), koji će objedinjavati kako pomoć EFSM, tako i BCE, MMF i privatnih kreditora. Kao što smo već pisali, ova „pravila“ su već primenjivana u prošlosti bez da su pravno postojala.

Savet šefova država članica EU, koji će održati neformalni sastanak 30. januara, odlučiće koji od ova dva predloga odgovara državama EU. Nemačka se zalaže za prvi predlog, budžetsku kontrolu svih država članica Unije, uz jasna pravila, koja bi eliminisala izuzetke, dok Francuska zastupa blaže stavove. Pri usvajanju pravila, političari moraju da vode računa o raspoloženju javnosti, jer opozicija po pravilu optužuje vlast da prihvatanjem budžetske kontrole ozbiljno narušava suverenost zemlje. Pri tome se zaboravlja da od ulaska u Uniju, nova članica deli deo svog suvereniteta sa EU. Starije generacije, rođene pre stvaranja Unije, prihvataju EU kao nužnost zarad boljitka, ali će ta briga za suverenitet nestati tek kada društvo budu činili rođeni i obrazovani u EU.

Institucije EU, Komisija, Parlament, Savet šefova država članica već neko vreme bave se posebno Mađarskom, odnosno, vladom Viktora Orbana. Pažnju EU privlače novi zakoni i novi ustav Mađarske, pored njenog ne pridržavanja pravilima u pogledu državnog deficita. Prošle godine EK je upozoravala Mađarsku da neki novo doneti zakoni i predlozi u proceduri usvajanja ne odgovaraju Ugovoru i pravilima EU. Upozoravana je Mađarska da je narušena nezavisnost Centralne državne banke (Magyar Nemzeti Bank), kao i bezbednost podataka. Sudovi i njihova organizacija dovedeni su u zavisnost državne administracije – 274 sudija, među kojima ima i članova Vrhovnog suda, primorani su da odu u penziju odlukom vlade da, samo za sudije, smanji radni vek na 62 godine, dok je za druge 65… U Parlamentu EU tokom zasedanja, početkom ove godine, kojem je prisustvovao i predsednik vlade Viktor Orban, čule su se teške optužbe i za rasizam, ne poštovanje ličnih sloboda… Kako se Mađarska oglušila na upozorenja i pisma, EK joj je uputila (17. januara) pismeno upozorenje pred tužbu Sudu EU, ostavljajući joj mesec dana da pruži objašnjenja i preduzme izmene zakonskih rešenja koja nisu u saglasnosti sa EU. Posle sastanka predsednika EK, Hozea Manuela Barosa sa Viktorom Orbanim (24. januara), u saopštenju Barosa stoji da EU insistira da „pravna akta EU i njen duh budu u potpunosti poštovani u Mađarskoj“!

U Briselu se sve češće čuje da će se pokušati sa pritiscima kako bi se Mađarska dovela u norme EU. Pre svega uskraćivanjem pomoći u rešenju velikog državnog duga. Tek ako te finansijske mere ne uspeju primenile bi se teže političke mere, uključujući suspenziju od prava odlučivanja na sastancima Unije.

Zbog rada na izradi mera koje bi smanjile državne deficite i odlučnijeg delovanja Unije, euforija dela štampe, pojedinih „eksperata“ kako u inostranstvu, na primer Žak Atali, tako i u Srbiji, o propasti evra stišala se. Evro je počeo da se oporavlja i danas treba izdvojiti 1.297 dolara za jedan evro umesto 1.267 pre nedelju dana, a vrednost akcija na pariskoj i frankfurtskoj berzi je u blagom porastu. Građani koji su krajem novembra i u decembru 2011. pretvarali svoju ušteđevinu u evrima u dolare, švajcarske franke… izgubili su neuporedivo više na kursnim razlikama banaka i proviziji menjačnica nego što je evro izgubio u odnosu na dolar.

I na kraju o Srbiji. Na sastanku Saveta ministara spoljnih poslova EU, 23. januara, kao poslednja tačka dnevnog reda bila je razmena mišljenja o napretku regionalne saradnje i pregovora između Srbije i Kosova. Nakon sastanka, na konferenciji za medije, potpredsednica Saveta EU, zadužena za odnose sa državama izvan EU i bezbednost (ministarka spoljnih poslova EU), Ketrin Ešton je govorila o problemima o kojima je raspravljao Savet. Obavestila je javnost da se raspravljalo o uvedenim sankcijama Iranu, Siriji, o demokratskim promenama u Mijanmaru, politici Belorusije koja ne ispunjava nade svojih građana, i najzad o Sudanu, zaboravivši Srbiju. Tek je na pitanje novinara, koje je zaključke doneo Savet u pogledu napretka razgovara Beograda i Prištine, izjavila da su „ministri spoljnih poslova optimisti i da veruju da će i Srbija i Kosovo napredovati u svojim odnosima sa EU. Mislim da svi želimo da Srbija ispuni obaveze koje smo od nje zahtevali i nastavi dijalog sa Kosovom, napreduje kako bi nam omogućili da joj damo status kandidata“ (na Savetu šefova država 1. i 2. marta).

Hrvatska može lobirati

Svim ovim sastancima Saveta, ministara država članica EU, zasedanjima Parlamenta, prisustvuju od 9. decembra prošle godine i predstavnici Hrvatske. Tako je sastanku ministara finansija (24. januara) prisustvovao ministar finansija Hrvatske, Boris Lalovac. Do ulaska Hrvatske u EU, 1. jula 2013, oni nemaju pravo glasanja, ali mogu lobirati, istupati i iznositi predloge. Njihova reč čuće se ubuduće i kod proširivanja Unije, davanja kandidature nekoj zemlji, na primer Srbiji.