Dnevni unos do pet grama

Povišen unos soli u neposrednoj je vezi sa povišenim krvnim pritiskom, stoga je Svetska zdravstvena organizacija u svojim najnovijim preporukama smanjila preporučeni dnevni unos soli sa šest na pet grama, što je manje od jedne male kašike.

– Unos natrijuma, koji je osnovni mineral u soli, neophodan je organizmu jer je on važan esencijalni nutrijent. Međutim, naučno je utvrđeno kroz mnoga istraživanja da njegov preterani unos povećava krvni pritisak, koji opet dovodi do različitih tipova kardiovaskularnih bolesti. Zato je bitno se njegova upotreba svede na razumnu meru, a to je do pet grama dnevno, što podrazumeva i unos kroz namirnice koje ga inače sadrže bez dodatnog soljenja, što je ujedno i najzdraviji način – kaže Ljiljana Trajković Pavlović, šefica Odeljenja za pravilnu ishranu i bezbednost hrane Instituta za javno zdravlje Vojvodine. Ona dodaje da su istraživanja pokazala da kod osoba koje pate od visokog pritiska, čak i sa minimalnim smanjenjem unosa soli, odnosno natrijuma dolazi do znatnog poboljšanja zdravlja.

Prema rečima Biljane Alimpić, specijalistkinje pedijatrije iz Instituta za zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić“, konzumiranje hrane koja sadrži visok nivo soli u dečijem uzrastu dovodi do ozbiljnih zdravstvenih problema koji se mogu sprečiti ukoliko se ovaj problem na vreme prepozna, i zato je važno da se unos soli posebno prilagodi deci.

– Deca se ne rađaju sa razvijenim ukusom za slano, on se kasnije stiče, tako da ako ih otpočetka naučimo da hranu jedu sa malo soli, oni će to usvojiti za čitav život. To su zdrave navike koje od rođenja treba da usadimo svojoj deci, a ta kategorija u svetu naziva se „odgovorno hranjenje“. Glavni savet jeste nuditi deci raznovrsnu hranu i unos soli i šećera svesti na minimum kako bi se razvile dobre nutritivne navike kod mališana u veoma ranom uzrastu, što je dobra osnova za zdrav život – kaže Alimpićeva.

U rešavanje problema uključiti proizvođače hrane

Nestle, kao društveno odgovorna kompanija, odavno je prepoznala problem prekomernog unosa soli, kaže Aleksandra Malešević, nutricionista kompanije Nestle.

– Smatramo da je naša odgovornost da damo svoj doprinos u rešavanju ovog problema. Renovacije proizvoda, koje su posledica velikih ulaganja u istraživanje i razvoj, deo su naše globalne, ali i lokalne politike. Smatramo da je aktuelizacija ove teme od velikog značaja i pozivamo sve čelnike prehrambene industrije i proizvođače hrane da se aktivno uključe i daju svoj doprinos rešavanju ovog problema – navodi Maleševićeva.

Nepotrebno dosoljavanje hrane

Prema rečima Milke Popović, načelnice Centra za higijenu i humanu ekologiju Instituta za javno zdravlje Vojvodine, činjenica je da građani Srbije unose mnogo soli, a zadatak Centra i zdravstvenih ustanova u Srbiji jeste da utiču na podizanje svesti o značaju smanjenja njene upotrebe u ishrani i to razgovorima, plakatima, ali i putem medija.

– Takođe, veoma je važno da u rešavanje ovog problema uključimo i prehrambenu industriju. Količina soli koja je potrebna ljudskom organizmu već je prisutna u namirnicama koje se koriste u ishrani, tako da dodatan unos i dosoljavanje hrane nije potrebno – ističe Popovićeva.