Hipertenzija povećava rizik od nastanka srčane slabosti

Ova bolest je najznačajniji faktor rizika za nastanak aterosklerotskih promena na krvnim sudovima, najčešće na arterijama mozga i srca. 70 odsto pacijenata koji dožive infarkt srca ili mozga ima hipertenziju. Takođe, hipertenzija povećava i rizik od nastanka srčane slabosti, aneurizme aorte, hronične slabosti bubrega i demencije. Uz korekciju životnih navika i upotrebu lekova za smanjenje povišenog krvnog pritiska, najveći broj pacijenata može kontrolisati vrednosti krvnog pritiska ukoliko se pridržava propisane terapije. Međutim, jedan broj pacijenata i pored adekvatne terapije u odgovarajućoj dozi, uz upotrebu tri ili više lekova, ne može držati pod kontrolom vrednosti krvnog pritiska u granicama normalnog, kada je reč o rezistentnoj hipertenziji.

Smanjenje nervne simpatičke aktivnosti bubrega važno je za redukciju vrednosti krvnog pritiska kod pacijenata sa rezistentnom hipertenzijom. Procedura se sprovodi u posebno opremljenim interventnim salama kako bi se smanjenjem aktivnosti nadražajnih nerava bubrega smanjilo stvaranje faktora koji utiču na povećanje arterijskog krvnog pritiska. Kateter se uvodi u bubrežnu arteriju, a struja se propušta na tačno određena mesta u arteriji čime se postiže smanjenje nervne aktivnosti. Procedura je invazivna pa postoje strogi, jasno određeni kriterijumi koji moraju biti ispunjeni da bi pacijent mogao biti lečen na ovaj način.

U Klinici za kardiologiju Kliničkog centra Srbije je od ovog meseca uvedena renalna denervacija u redovnu kliničku praksu za lečenje pacijenata sa najtežim oblikom povišenog arterijskog krvnog pritiska.