Kajsije za bolji vid

Kajsija raste kao žbun ili nisko drvo visine od osam do dvanaest metara. Njeni cvetovi imaju izgled sedećih cvetova, a razvijaju se usamljeno ili u parovima, najčešće pre listanja biljaka.

Bogate hranljivim i lekovitim sastojcima, kajsije se obično prerađuju i prodaju kao sušene, dok se u Srbiji najviše koriste za proizvodnju sokova, džemova i kompota. Hranljiva vrednost i sastav ploda menja se sušenjem ili termičkom obradom.

Sveže kajsije sadrže dosta vode, ali malo kalorija, zbog čega se posebno preporučuju gojaznim osobama. U jelovnik bi trebalo da se uvrste i pri velikim vrućinama, kada je izraženo obilno znojenje, jer uspešno nadoknađuju izgubljenu tečnost, kao i vitamine i minerale. Što se tiče drugih korisnih sastojaka, u svežim kajsijama najzastupljenija je limunska kiselina, a od vitamina najviše ima vitamina A, C, B kompleksa, a naročito B17 kao i beta-karotena. U zavidnoj količini ima i kalijuma, tanina i pojedinih terpena, koji daju prijatnu aromu.

Bogate vitaminima i mineralima, kajsije jačaju odbranu organizma od bakterijskih infekcija, podstiču obnovu oštećenih tkiva i razvoj zuba i kostiju, korisne su za poboljšanje vida. Zbog izuzetne zastupljenosti beta-karotena, kajsija ima blagotvorne efekte na srce, jer utiče na snižavanje lošeg holesterola u krvi, kao i na neke druge bolesti.

Kajsije su bogate i biljnim vlaknima koja podstiču rad organa za varenje. Zahvaljujući celulozi i pektinima, imaju blago laksativno dejstvo, dok uzete pre glavnog obroka stimulišu metabolizam. Zbog visokog sadržaja gvožđa preporučuju se anemičnim osobama, radi povećanja hemoglobina.

Danas se kajsije najviše proizvode u Turskoj, Iranu i Italiji.