Biografija tužiteljke za "Savamalu" tajna

Naime, VJT je odbilo da dostavi biografiju tužiteljke Đurić učesniku protesta Inicijative Ne da(vi)mo Beograd Draganu Mariću, po njegovom zahtevu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja podnetom 29. septembra ove godine. Tužilaštvo je 12. oktobra odlučilo da odbije traženi zahtev rešenjem PI-70/60.

Kako se navodi u obrazloženju tužilaštva, članom 37 Zakona o javnom tužilaštvu predviđeno je da Državno veće tužilaca vodi lični list za svakog zamenika javnog tužioca, dok je stavom 3 istog člana predviđeno da su podaci koje sadrži lični list službena tajna i da se mogu koristiti samo u svrhu pomenutog zakona.

„Dalje je članom 38 istog zakona predviđena sadržina ličnog lista, koga čine podaci o zameniku javnog tužioca, koji bi predstavljali ličnu i radnu biografiju zamenika. Imajući u vidu da je članom 9 stav 1 tačka 5 Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja predviđeno da organ vlasti neće tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja ako bi time učinili dostupnom informaciju za koju je propisima ili službenim aktom zasnovano na zakonu određeno da se čuva kao službena tajna, pa kako je podnosilac zahteva tražio informaciju koja po Zakonu o javnom tužilaštvu predstavlja službenu tajnu, odbili smo njegov zahtev u tom delu“, piše u odgovoru VJT, koji je potpisala viša javna tužiteljka Nataša Krivokapić.

Dragan Marić se već žalio povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljubu Šabiću zbog ove odluke, tražeći mu da donese rešenje kojim bi obavezalo VJT da mu dostavi biografiju Sanje Đurić.

Inače, u tom istom zahtevu Marić je tražio da mu se dostave podaci koliko je i kada tužiteljka uputila naloga radi prikupljanja dokaza i drugih podataka u predmetu „Savamala“, u javnosti poznatijem kao „fantomsko“ rušenje objekata u Hercegovačkoj ulici, sve sa delovodnim brojevima i datumima tih naloga. Tužilaštvo mu je odgovorilo da je „postupajuća tužiteljka 29. aprila stavila zahtev KTR2569/16 za prikupljanje potrebnih obaveštenja policiji, da bi zatim 3. maja, 13. maja i 17. maja stavila tri nova zahteva, dok je 27. septembra policiji uputila urgenciju za postupanje po podnetim zahtevima“.

Iz VJT objašnjavaju Mariću da su povodom istog događaja egzistirala dva delovodna broja – KTR2569/16 koje je odmah posle događaja u Savamali formiralo tužilaštvo, da bi nakon toga preduzeće „Transport peroni“ iz Beograda podnelo krivičnu prijavu povodom istog tog događaja, koja je zavedena pod brojem KTN-60/16.

Ko je potpisao „lažno saopštenje“?

Dragan Marić je tražio od tužilaštva da mu dostavi ime i prezime osobe koja je potpisala „lažno saopštenje“ iz VJT o postupanju prema rešenju Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, od 29. septembra. Marić ukazuje za naš list da odgovor nije dobio, već da su mu iz VJT „poturili“ dokument od 27. septembra i to bez pečata.

Naime, iz VJT su mu tražili da „precizira“ na koje navodno „lažno saopštenje“ se zahtev odnosi, naročito imajući u vidu da jedino saopštenje koje je VJT izdalo 29. septembra, a u vezi rešenja Poverenika od 5. septembra, jeste saopštenje da je VJT 27. septembra obavestilo podnosioca zahteva, kao i Poverenika da je postupljeno po navedenom rešenju, a koja informacija svakako nije lažna, već informacija koja je data uvidom u spise predmeta, tačnije na osnovu pečata ekspedicije koji na pomenutim dokumentima datira od 27. septembra, a koju kopiju sa pečatom ekspedicije dostavljamo, pa je iz tog razloga nejasno na koje „lažno saopštenje“ se Vaš zahtev odnosi i u tom smislu ga treba precizirati“, piše u odgovoru VJT.

Zbog navedenog, Marić je u novom zahtevu tužilaštvu tražio da mu dostave kopiju saopštenja – ili akt drugog naziva – od 29. septembra kojim je VJT obavestio medije i javnost da ga je 27. septembra „izvestilo“ o zahtevu koji je podneo.