Zašto tužilac iz Zaječara i dalje „razmatra“ obdukcioni nalaz o ubistvu osumnjičenog u pritvoru?

U kratkom saopštenju VJT u Zaječaru, koje se oglasilo u ponedeljak, stoji da je tužilaštvo zaprimilo obdukcioni izveštaj Instituta za sudsku medicinu u Beogradu kao i da će, nakon što „razmotri“ nalaz, u što kraćem vremenskom periodu postupiti po odredbama zakona.

Specijalista sudske medicine prof. dr Slobodan Savić za Danas objašnjava kako izgleda obdukcioni nalaz koji će VJT U Zaječaru da „razmatra“.

„Obdukcija koja se radi na osnovu naredbe nekog tužilaštva podrazumeva da se obdukcijom utvrdi uzrok smrti lica. Smrt može nastupiti prirodnim putem (bolesti, infarkti, maligna stanja…), samoubistvom ili nasilnim putem, tj da je neko drugo lice lišilo života lice za koje se radi obdukcija. To se obdukcijom vrlo precizno utvrđuje. Ukoliko je smrt nastupila prirodno ili samoubistvom, za tužilaštvo se time i završava istraga. Samo u slučaju nasilne smrti, obdukcioni nalaz postaje jedno od dokaznih sredstava u daljoj istrazi“, kaže Savić.

On dalje objašnjava kako izgleda obdukcioni nalaz ako je u pitanju smrt koja je nastupila nasilno.

„Prilikom obdukcije preminulog, ukoliko se otklone mogućnosti prirodne smrti, prvo se konstatuju sve spoljašnje i unutrašnje povrede koje se uoče i ustanove, kao ivreme kada su one nastale. Na osnovu svega toga se utvrđuje i to kako je smrt konkretno nastala. Ona, na primer, može da nastane samo zbog jedne povrede, kada je slučaj upucavanje ili ubadanje lica- tada se navodi da je smrt nastupila zbog ubodne rane ili prostrelne rane koja je povredila neki unutrašnji organ. Međutim, postoje i primeri kada je smrt nastupila zbog više povreda koje su nanešene licu, a koje su združeno dovele do smrti“, navodi profesor Slobodan Savić.

Profesor Savić navodi i da se prilikom obdukcije radi i fotodokumentacija koja je sastavni deo obdukcionog nalaza i ona se uz nalaz takođe šalje tužiocu. Takođe, nalaz na kraju sadrži i zaključak obdukcije gde se sažeto objašnjava i iznose dokazi za tvrdnje koje se nalaze u samom nalazu.

Kada je reč o komunikaciji lekara koji rade obdukciju i tužioca, on navodi da se tužilac u praksi usmeno ili putem mejla obaveštava o određenim saznanjima do kojih se dolazi u toku same obdukcije, naročito ako je potrebna hitnost u postupanju.

„Neke stvari su očigledne i mogu da se utvrde odmah. Ukoliko tužilac sumnja na nasilnu smrt, a patolog odmah uoči povrede koje mogu da ukažu da se radi o nasilnoj smrti, naravno da će o tome odmah obavestiti tužioca, a sam obdukcioni nalaz će mu se poslati kada budu završene sve analize i da bi se on završio to zahteva određeno vreme. Zato se tužilac i obaveštava usput o bitnim otkrićima obdukcije, kako se ne bi gubilo vreme na čekanje konačnog izveštaja. Tužilac nakon obdukcionog izveštaja može da naloži dalje veštačenje koje bi trebalo da pokaže koja povreda je bila smrtonosna za preminulog, na koji način mu je naneta, sa koje udaljenosti, kojom snagom itd…ali to da li je lice preminulo prirodnim putem ili nasilno govori mu sam obdukcioni nalaz“, zaključuje profesor Savić.

Kada sagledamo objašnjenje našeg sagovornika, koji je dokazani stručnjak iz ove oblasti, zaista ostaje nejasno zbog čega tužilac razmatra nešto što mu je već razmotreno i to od institucije koju je on odabrao da uradi obdukciju.

Razmatranje obdukcionog nalaza od strane postupajućeg tužioca nalaza nije jasno ni tužiteljki Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Bojani Savović.

Ona navodi da je tužilac bio dužan da istog trenutka po dobijanju obdukcionog nalaza preduzme sve mere i radnje iz njegove nadležnosti.

„Hitnost u nekim postupcima je neophodna i ne trpi prolongiranje. Ukoliko je u obdukcionom nalazu utvrđeno da je smrt zadržanog lica, koje je preminulo u policijskoj stanici, nastupila nasilno,tužilac bi o tome morao odmah i bez odlaganja da naloži Sektoru unutrašnje kontrole MUP-a da hitno preduzmu sve mere i radnje iz njihopve nadležnosti, a to je niz utvrđivanja činjenica i odgovornosti pod kojima je lice preminulo nasilnom smrću“, kaže Bojana Savović

Ona objašnjava da bi SUK-u tužilaštvo moralo da naredi da utvrdi da li je lice u stanicu dovedeno sa povredama i da li je to konstatovano od strane policije, koja je u obavezi da to konstatuje. Zatim bi SUK morao da utvrdi da li su ispoštovana sva prava zadržanog lica, koji policijski službenici su direktno postupali prema osumnjičenog kao i po čijem nalogu. Ne razmem zašto se to već ne radi, jer protokom vremena dolazi do opasnosti da eventualni osumnjičeni iz policije ili neka druga lica usklade svoje izjave, utiču na svedoke, pobegnu iz zemlje ili na bilo koji drugi način otežaju istragu. Sve to im omogućava vreme koje prolazi, a koje istrazi nikako ne ide u prilog“, objašnjava tužiteljka Bojana Savovića.

Advokat Ivan Ninić za Danas ističe da je veoma bitno da se utvrdi odgovornost, ne samo neposrednih učinioca eventualnog krivičnog dela, već i vertikalna odgovornost svih onih koji su rukovodili istragom.

„Prvo i osnovno treba utvrditi da li su nad licem postupali policijski službenici PU Bor ili policijski službenici Uprave kriminalističke policije. To je važno kako bi se utvrdila vertikalna odgovornost, koja mora postojati u ovakvim slučajevima. Ukoliko je osumnjičeni preminuo od povreda koje mu je nanela policija, radi se o sistemskom ubistvu, jer je u pitanju državna institucija. Za sada sve ukazuje da se radi na tome da se slučaj ili zataška ili da se pronađu „najadekvatnije“ žrtve, čija bi odgovornost abolirala MUP, kao i ministra unutrašnjih poslova“, kaže Ninić.

Ivan Ninić navodi i da kvalifikacija eventualnog krivičnog dela zavisi od načina izvršenja krivičnog dela, što bi obdukcioni nalaz i dalja istarga morala da utvrdi.

„Ukoliko bi se dokazalo da je smrt nastupila tako što je osumnjičeni preminuo od batina policijskih službenika, onda ne možemo govoriti o krivičnim delima Iznude iskaza ili Zlostavljanje i mučenje, jer je nastupila smrt lica. Tu onda može da se priča o nanošenju teških telesnih povreda sa smrtim ishodom, ubistvu ili teškom ubistvu, ali to mora istraga da utvrdi, koja za sada iz neobjašnjivih razloga ne mrda. Treći je dan od kada je tužilac dobio obdukcioni nalaz, a moguće i da je neformalnoobavešten o razultatima i ranije. Tri dana ne činjenja je mnogo za ovakav slučaj“, navodi Ivan Ninić.

On se osvrnuo i na saopštenje MUP-a, koje je u saopštenju navelo da je osumnjičeni preminuo od infarkta iako po svemu sudeći nije.

„SUK bi morao da utvrdi ko je i uz čiju saglasnost napisao to saopštenje koje je poslužilo da se obani javnost, dobije na vremenu, ali i amortizuje šteta koju bi po ministarstvo i samog Gašića imala vest da je osumnjičeni ubijen od strane policijskih službenika. Ovakvih saopštenja smo se naslušali i u prošlosti, gde se kasnije ispostavilo da nemaju veze sa istinom. Ovde se ispred interesa istrage i istine pribeglo čuvanju političkog ugleda ministra i za to neko mora da snosi ozbiljnu disciplinsku odgovornost, koja se lako može utvrditi“, kategoričan je Ninić

Ninić da je ovo druga smrt koja se dogodila u ustanovama koje bi trebalo da garantuju bezbednost svih lica, a naročito lica prema kojima postupaju, podsećajući na nedavno ubistvo koje se u martu dogodilo u zatvoru Padinska skela pre mesec dana kada je Stanimir Brajković (74) brutalno ubijen, a prethodno zverski mučen i zlostavljan od strane ostalih zatvorenika.

„Izgleda da član 24 našeg ustava koji glasi „Ljudski život je neprikosnoven“ više ne važi za određene institucije ove zemlje“, zaključuje advokat Ivan Ninić.