Drašković: Tajne službe vladaju

„Srpski narod je dobar narod. Od njega se krije istina. Neka se srpski narod sudari sa zločinima Slobodana Miloševića, videćete da će Srbija postati simbol nade. Službe bezbednosti u Srbiji su Levijatan koji ubija Srbiju. Njihovi ljudi su u Vladi, medijima, tužilaštvima. Oni finansiraju tabloide koji sramote Srbiju i svaki dan seju mržnju protiv Bošnjaka i svakoga u okruženju. To je aparat
zla koji se hrani nesrećom“, izjavio je Drašković u Pressingu.

Ne možemo ući u EU ako pre toga ne uđemo u NATO. Još ostaje opcija da se molimo da na nekom Aladinovom tepihu Srbija odleti na Sibir i ujedini se sa Rusijom.

Drašković je rekao da nijedan premijer posle 5. oktobra nije svestan da nema kontrolu nad stvarima u Srbiji.

„Bojim se da Aleksandar Vučić niti ijedan premijer posle 5. oktobra nisu svesni da nemaju kontrolu. Kad su nedavno otvoreni tajni dosjei u Bugarskoj, svi su se šokirali. Od 15 vladika Bugarske, čak 12 ih je bilo tajnih generala UDBA. Najveći zločin po meni je ubistvo Jugoslavije. Jugoslavija je ubijena, mnogi su želeli raspad Jugoslavije na svim stranama“, rekao je on.

Drašković je rekao da, i kada je bio nacionalista, nije bio „ludi nacionalista odnosno nacionalista koji mrzi“.

„Smatrao sam Jugoslaviju večnom. Ja sam kao nacionalista tada zagovarao neke stavove za koje sam verovao da su u interesu poboljšanja prava Srba, ali nikako na štetu prava drugih“, istakao je Drašković.

On je rekao da nije bio četnik i da je rođen u komunističkoj partizanskoj porodici.

„Ja sam valjda bio jedini u Srbiji intelektualac od ugleda koji je žestoko ustao protiv uvođenja sankcija Sloveniji 1987/88 godine. Podržavao sam predlog Hrvata i Slovenaca za preustrojavanje Jugoslavije. Ja sam bio za, Milošević bio protiv“, dodao je on.

On je rekao da bi, sa ovim političkim iskustvom, voleo da se vrati se pred kraj 80-ih godina dvadesetog veka.

„Da mi je da se vratim verovatno bih govorio tiše. Izbegao bih metafore i opasne reči i ne bih napravio grešku kao 1988. godine kada sam se pridružio Klubu književnika koji je
„sedlao konja za Miloševića“. Bio sam svestan toga, ali je to bila takva jedna atmosfera“, istakao je Drašković.

Drašković je rekao da je bio žrtva jedne opšte impresije koja je zavladala Jugoslavijom.

„Međutim, veoma brzo sam prepoznao o čemu se radi i borio sam se 10 godina protiv njega i podneo ogromne žrtve. Cena je plaćena i u ljudskim životima“, podseća Drašković.