Debata: Lokalni mediji zakazali

U prvoj u nizu od osam debata o kvalitetu informisanja u gradovima Srbije, predstavljeno je istraživanje javnog mnjenja u Požarevcu, koje je sproveo sociolog Zoran Marković, po kojem se samo 27 odsto od 200 ispitanika izjasnilo da lokalni novinari profesionalno rade.

U Požarevcu se uglavnom gleda nacionalna televizija, rekao je Marković i ocenio da su vrlo malo prisutni štampani mediji, dok je lokalni radio, kao izvor informisanja, navelo 14 odsto ispitanika, a društvene mreže njih 12 odsto. Televizija je najgledanija. Građani navode i da se informišu iz programa lokalne TV Duga, iako ta televizija više ne radi. Od lokalnih radija, naslušaniji je Radio Boom 93, istakao je Marković.

Skoro polovina ispitanika kaže da je zadovoljna informisanjem. Kada pitamo ispitanike zašto tako misle, rekao je Marković, oni odgovaraju da stanje nije lošije nego ranije i da su zadovoljni, uprkos problemima. Kada ih pitamo o privatizaciji medija u lokalu, građani najčešće odgovaraju da ne znaju o tome ništa. Oko 11 odsto njih se izjasnilo da je potpuno nezadovoljno izveštavanjem, predočio je Marković.

Prema njegovim rečima, građani su kao najvažnije teme izdvojili komunalne probleme, privredu, poljoprivredu, rad lokalne samouprave i kulturu. Zatim slede teme o borbi protiv korupcije, sport i ostalo. Skoro polovina ispitanika smatra da lokalni mediji ne informišu dobro o temama koje su građanima važne, a kao najveći nedostatak lokalnih medija navode neobjektivnost, površnost i uticaj politike, ukazao je Marković.

Pristalice Srpske napredne stranke su uglavnom davali pozitivne odgovore o informisanju, za razliku od glasača opozicije. Isto tako, više je nezadovoljnih građana na selu, nego u gradu kada je reč o kvalitetu informisanja, zaključio je Marković.

Novinar požarevačkog Radija Boom 93 Uroš Urošević ističe da je glavni zadatak medija da informišu građane, ali smatra da na problematične stvari koje se tiču lokalne vlasti i negativnih dešavanja u gradu ima veoma malo reakcija. Već godinama pišem o budžetu Požarevca i nastojim da privučem pažnju građana, rekao je Urošević i konstatovao da se takve teme, poput budžeta, moraju približiti građanima da bi oni razumeli kako se troši njihov novac.

U Požarevcu imamo sedam, osam, informativnih medija i svi oni izveštavaju na isti način i prate događaje koje političari organizuju. Novinari moraju da razumeju potrebe građana i da budu most između njih i lokalne vlasti, napominje Urošević. On je ocenio da je projektno sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa dobar vid finansiranja, ali je ukazao da mediji još nisu osposobljeni da pišu projekte i da pojedini očekuju da će, kao favoriti lokalnih vlasti, dobiti novac, bez obzira na kvalitet projekta.

To se uglavnom i dešavalo, rekao je Urošević, koji je ocenio da je u opštinama problem i neujednačeno finansiranje medija kroz projektno sufinansiranje. Urošević je rekao i da je ove godine u Požarevcu jedan medij za praćenje rada lokalne samouprave, kroz proces javnih nabavki, dobio više novca nego što taj grad izdvaja za projektno sufinansiranje medija.

Administratorka grupe Požarevac na Fejsbuku Saša Tomić je istakla da njena grupa ima 16.000 članova i da građani članstvo u grupi uglavnom objašnjavaju time da u medijima ne mogu da dobiju informacije koje ih zanimaju, poput problema pijaće vode i radu aktuelne vlasti. Mi nismo medijska kuća i nismo novinari, ali informacije do građana stižu svakodnevno. Nemamo novinare, ni medijske ekipe, već dajemo građanima informacije, objasnila je Saša Tomić, koja smatra da su lokalni mediji zakazali u pogled informisanja građana.

Naša grupa na Fejsbuku je nastala kao jedan proces, to se nije odmah desilo, objasnila je ona i navela da se Grupa Požarevac na Fejsbuku stalno povećava i da građani objavljuju razne, pre svega, komunalne informacije.

Vlasnik Radija Boom 93 Milorad Tadić je ocenio da su medijske reforme u Srbiji realno propale.  Dobro je što je sprovedena digitalizacija. Privatizacije je, hvala bogu završena, ali apsurd je da Tanjug još postoji, ocenio je Tadić. On je ukazao da u Srbiji nije napravljen adekvatan medijski okvir, jer su nacionalni emiteri ponovo svi dobili dozvole, iako nisu primenjivali ono što je proklamovano u njihovim programskim elaboratima. Tadić smatra da Regulatorno telo za elektronske medije ne radi svoj posao i da bi ga trebalo raspustiti.

U Srbiji danas imamo 1.900 registrovanih medija, od čega 1.500 elektronskih, ilustrovao je Tadić, koji smatra da „imamo i bujanje portala i veliki broj štampanih medija“. Svi mediji u Srbiji se bore za marketinški kolač od 170 miliona evra, ukazao je Tadić i dodao da medijska reforma nije uspela da spreči upliv države u kadriranje u medijima i u uređivačkoj politici. On je, ipak, istakao da je, uprkos nedostacima, projektno sufinansiranje najbolji model i da ne vidi na koji drugi način bi se dodeljivala sredstva koja daje država.

Tadić je ocenio i da je problem što se na konkursima za projektno sufinansiranje pojavljuju uglavnom „lake teme“ kojima se mediji ne sukobljavaju sa vlašću. Ove godine imamo slučaj u Požarevacu da se, kroz javne nabavke, medijima dodeljuje više od 40 miliona evra, a na projektno sufinansiranje odlazi upola manje, precizirao je Tadić.

Izvršni direktor „Slavko Ćuruvija“ Fondacije, Ilir Gaši je potvrdio da će Fondacija održati debate u osam gradova Srbije o stanju lokalnih medija. Želimo da utvrdimo stanje lokalne medijske scene, šta ne valja i kako može biti bolje, objasnio je Gaši. Prema njegovim rečima, Požarevac je prvi u nizu od osam gradova u kojima Fondacija želi da razgovara sa novinarima, urednicima i vlasnicima medija, kao i predstavnicima lokalne samouprave i organizacijama civilnog društva.

Svaka od tih grupa ima određen uticaj na to kako funkcionišu mediji. Cilj je da se stekne uvid u ono šta građani očekuju od lokalnih medija i koliko od toga oni uspevaju da ispune, precizirao je Gaši. Govorićemo i o uticaju medijske reforme, poput projektnog sufinansiranja i privatizacije medija. Hoćemo da vidimo, dodao je Gaši, šta se zaista dogodilo, da li su ciljevi proklamovani u Medijskoj strategiji ispunjeni i kakvi su efekti medijskih reformi.

Lokalna samouprava u Požarevcu je bila zatvorena i nisu bili spremni za razgovor o stanju javnog informisanja. Ni kod medija nismo uspeli da dobijemo reprezentativni uzorak. Naš utisak je da postoji opipljiva zatvorenost za diskusiju, zaključio je Gaši.