Šabić: Smišljena destabilizacija Poverenika

… da je on bilo kada i bilo gde rekao „da policija hoće da ga uhapsi“ smišljen pokušaj destabilizacije Poverenika kao nezavisne institucije, kaže se u danas objavljenoj pisanoj izjavi Poverenika.

Budući da su u plasiranje te dezinformacije uključeni i najviši državni funkcioneri (predsednik republike, ministar unutrašnjih poslova), poverenik još jednom naglašava da je reč o potpunoj, gruboj izmišljotini.

S tim u vezi poverenik Rodoljub Šabić izjavio je i sledeće: „Prošle subote (14.10.) moj stan je posetila patrola uniformisanih ljudi za koje sam verovao, a i sada mislim da su bili policajci. Naveli su da je razlog njihove posete nekakva divlja gradnja u mom stanu, što je inače apsolutna neistina. Zadržali su se kratko, sve vreme su se ponašali kulturno, pristojno.

Tako sam i prokomentarisao njihovo ponašanje, napisavši na tviteru: „Policija na mojim vratima. Lažna prijava za divlju gradnju. Momci kulturni, besprekorni.“ I dodao još i: „Ali šalju li ih tako revnosno na pravu divlju gradnju?“

Sutra ujutru ipak, u skladu sa nekim upozorenjima i činjenicom da sam u poslednje vreme izložen događanjima poput nelogičnih poseta „pozivara“ i drugih nepoznatih lica, učestalih uznemiravanja čak i ozbiljnih pretnji, o poseti sam obavestio policiju, direktora lično.

I u sms-u koji sam mu uputio stoji ista, dobra ocena ponašanja policajaca, posetilaca. Ali i pitanje – Je li to sigurno bila policija? I molba da se to proveri.

Direktor mi se javio posle izvesnog vremena i rekao da to nije bila policija. Zamolio sam ga da proveri da li je to bila komunalna policija, odnosno ko je bio, i da mi javi. Nije se više javio, pretpostavljam po nalogu ministra unutrašnjih poslova. Ali, ubrzo krenula kampanja protiv mene, tačnije protiv institucije Poverenika. Prvo s tvrdnjom da sam izmislio ceo događaj, potom da se radilo o komunalnoj policiji.

Ono što je istina je to da je moj stan prošle subote posetila patrola uniformisanih ljudi, sa izmišljenim razlogom, bez ikakvog opravdanog razloga. Istina je i da na njihovo ponašanje nisam izneo nijednu primedbu, pogotovo ne da su „hteli da me hapse“. A istina je i to da se MUP krajnje nekorektno poneo prema obavezi da me kao državnog funkcionera informiše o navodnoj „istini“ o tome ko su zaista bili moji „posetioci“.

Žalosna je realnost, već smo naviknuti na to da, državni funkcioner ako nije član vladajuće stranke (ja nisam ni jedne), ne može računati na to da njemu ili članovima porodice državni organi pruže zaštitu, čak i ako bi to bilo neophodno. Ali još gore od toga, nedopustivo je da visoki državni funkcioneri izmišljaju i plasiraju neistine na njihov račun, u krajnjoj liniji na račun institucija koju predstavljaju.“