Formiranje rezervi za novu zimsku sezonu

Naš sagovornik ističe da razlog sigurno ne može da bude povećana potrošnja građana zbog toga što je grejna sezona na izmaku (završava se 15. aprila) a temperature su čak i iznad proseka za ovo doba godine.

– Na žalost ne možemo da kažemo da je veća količina uvezenog gasa iz Rusije posledica većeg obima aktivnosti industrije jer izuzev Železare Smederevo u Srbiji gotovo i da ne postoji fabrika koja može da „povuče“ veće količine gasa. Sa druge strane, Srbiji se vrlo isplati da gas uvozi sada, umesto na jesen uoči grejne sezone kada bi njegova cena bila znatno viša, objašnjava Vuletić.

Inače, tokom marta ruski državni gigant Gasprom je povećao isporuke za gas stranim klijentima za 3,3 odsto na godišnjem nivou, pa je tako samo izvoz u Tursku porastao za 51 odsto. Povećane su isporuke „plavog energenta“ i za Bugarsku za 19,4 odsto. Ono što je privuklo pažnju javnosti je konstatacija u saopštenju Gasproma da je „uočena dobra dinamika u traženju gasa od strane zemalja koje će biti u mogućnosti da dobijaju ruski gas preko gasovoda Turski tok“, pa se onda, kao primer tih država navode Srbija i Bugarska.

Po svemu sudeći, zvanična Moskva na taj način „šalje signal“ da je veoma zainteresovana da u projekat izgradnje gasovoda Turski tok bude uključena i naša zemlja, odnosno da on postane zamena za gasovod Južni tok od koga se odustalo zbog protivljenja Evropske unije nakon otpočinjanja konflikta u Ukrajini. Sa tom tezom se slaže i naš sagovornik koji ističe da je Rusima u interesu da prodaju što više gasa zemljama Evrope.

– Shodno tome Gasprom je svakako zainteresovan da se projekat Turski tok proširi i na druge zemlje između ostalog i Srbiju. Za Ruse je Turski tok alternativa Južnom toku koji je stopiran. Uveren sam da bi u slučaju da naša zemlja pokaže interesovanje Moskva bila spremna da gradi taj gasovod preko naše teritorije i da Srbiji omogući sve one povlastice a to su dovoljne količine gasa i tranzitne takse koje bi nam bile obezbeđene da je Južni tok izgrađen.U ovom trenutku Turski tok se, kada je reč o kapacitetima koncipira samo za potrebe Turske. Međutim, kada bi Evropska unija pristala da na tom projektu sarađuje sa Rusima, a osnova za to postoji jer je gas potreban potrošačima u Evropi, stvorile bi se velike šanse da Srbija postane tranzitna zemlja. Tada bi kapacitet mogao da se poveća, Turski tok bi postao zamena za Južni tok a iz tog pravca bi se Srbija snabdevala jeftinijim gasom nego u slučaju da ga uvozimo sa severa Evrope ako Rusija zaista prekine snabdevanje iz pravca Ukrajine kako najavljuje. To bi svakako bile daleko veće količine gasa koga bi smo mogli da dobijemo nego onog kojim bi bili snabdevani preko interkonekcije sa Bugarskom, ističe Vuletić.

Podsećanja radi, Aleksej Miler, generalni direktor Gasproma izjavio je da su stvoreni uslovi za početak polaganja podvodnog dela gasovoda Turski tok. – U drugoj polovini 2017. godine, počećemo sa polaganjem gasovoda i planiramo da izgradnju dve linije Turskog toka završimo do kraja 2019. godine. Bušenje prve deonice mikrotunela je završeno na ruskom delu teritorije, a drugi mikrotunel je spreman u procentu od 98,5 odsto – istakao je Miler. Izgradnja Turskog toka je krajem 2015. godine dovedena u pitanje nakon turskog obaranja ruskog vojnog aviona iznad Sirije ali je posle Erdoganovog izvinjenja, realizacija tog projekta pokrenuta sa „mrtve tačke“.