Zvanično je otvorena kupališna sezona na Savi, ali Šapčani ne dolaze masovno na plažu Stari grad.
Uglavnom su to stariji zaljubljenici u Savu, i mnogo i ne haju za angažovane ekipe spasilaca, medicinske pomoći, ograđeno kupalište… Možda će se nešto promeniti sledećih vrelih dana i u julu, ali ni tada broj kupača nije veći od par stotina. A ovde je Sava šira od pola kilometra, kako kažu velika kao jezero. Sedamdesetih godina na plaži Stari grad bilo je po nekoliko hiljada Šapčana, a pre Drugog svetskog rata Šabac je imao čak tri plaže, od čega jedna na suprotnoj obali.
Premeštanje kamp kućica zbog izgradnje obaloutvrde, obližnja kasarna, smeštanje gradske deponije u zelenu oazu Dudara, ali i ratovi na teritoriji bivše SFRJ učinili su da građani znatno manje dolaze na Savu. Prvi veliki koraka učinjen je posle demokratskih promena 2000. godine kada je iznedren Šabački letnji festival. Po prvi put u novijoj istoriji korišćen je ambijent stare tvrđave za koncerte, a tokom nekoliko večeri festivala bilo je do čak 40.000 posetilaca, i to ne samo iz Šapca nego i iz okolnih mesta. Izgrađeni su tereni za košarku, odbojku, odbojku na pesku, a umesto izbombardovane kasarne dobijeni su zeleni fudbalski tereni.
Plaža Stari grad se dobro održava, radnici svakodnevno kose travu, čiste otpatke, pogotovo poslednjih dana kada se ovde okupljaju maturanti, najpre oni mali, pa onda i stariji. Znatna sredstva uložena su u rekonstrukciju stare tvrđave iz 17. veka, jer je ne tako davno bila u ruiniranom stanju i opasna za posetioce. Od prošle godine ŠLF je izmešten izvan zidina tvrđave, oboreni su rekordi posete, a raduje što je tokom festivala vrlo živo u kamp naselju, u kompleksu plaže.
Po tradiciji prve nedelje u avgustu održava se plivački maraton „Jarak – Šabac“, a finiš trke posmatra nekoliko hiljada posetilaca. Čak i zimi, za trku za Bogojavljenski krst na obalama se okupe tri-četiri hiljade građana. Ipak, najčešći posetioci ali i korisnici reke su kajakaši. Leti i zimi, oni su tu, a pravi spektakl je kada se oni najmlađi puste Savom. Kajakaški klub „Zorka“ je višestruki prvak države, a reprezentativci su osvajači medalja sa Olimpijskih igara kao i svetskih i evropskih prvenstava. Posebno ohrabruje masovnost najmlađih kategorija, njihova upornost i ljubav prema ovom sportu i reci.
Za razliku od vremena koji je opisao Laza Lazarević, kada je šabačko pristanište bilo prometnije od beogradskog, kada su šlepovi i brodovi razvozili ogromne terete širom Evrope, a zabeleženo je da je roba iz Šapca stizala i do Australije i Amerike, rečni saobraćaj je opusteo. Istorija je zabeležila da je ovde šezdesetih godina parobrodom dolazio knez Mihailo, da se vek kasnije održavao putnički saobraćaj do Beograda, ali danas toga nema. Dok je radila „Zorka“ samo za potrebe fabrike Mineralnih đubriva stizalo je šlepovima više od pola miliona tona koncentrata iz Šibenika. Postoje planovi i potrebe za izgradnjom međunarodne luke, jer samo prevoz belih limova, mineralnih đubriva, glinice meri se u milionima tona, a to bi lađama bilo nekoliko puta jeftinije od drumskog prevoza. U planu je i izgradnja marine, jer bi to rešilo pitanje brojnih čamaca, a takođe doprinelo razvoju turizma.
U tom pravcu je i projekat „Sava park“ koji predviđa uređenje zelenih površina na čak 300 hektara. Time bi se ponovo vratila rečica Kamičak koja je zatrpana šezdesetih godina prošlog veka i revitalizovala Dudara na 30 hektara. Naravno, obuhvatio bi se i širok pojas uz samu reku, što bi doprinelo sasvim drugačijem izgledu obale.
Ovaj projekat se realizuje uz pomoć sredstava iz budžeta opštine Šabac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
