Sopstvo

Venus kao PALA DEVOJČICA, ispred kamere, u svom rodnom gradu, u koji se (po svom povratku u Evropu) vratila pre kratkog vremena. Fotogaf, uporno: Znači, Karin ti uopšte ne pristaje. U tom slučaju, Venus bi morala da spusti treger sa ramena. Svejedno koji. Ali ne napadno, zapoveda fotograf, ne, već onako nehajno. Obraća joj se na engleskom. Sure, kaže Venus i umalo da se blago ne nasmeje. No, Venus nije u stanju da se smeje.

Dugačka Ulica karanfila. Tomasova kuća. Problematični mladići iza visoke ograde. NJihove neobične uzornosti (Juvenile Delinquenten). Karin na svom svakodnevnom putu do škole. I devojčice iza ograde zavrede bar još jedan skriveni pogled. Upozoravajuće reči roditelja. Klimanje glavom lepo vaspitane ćerke. Selidba u Taunus. Matura. Obe Amerike. Neprekidno otvorene, noću osvetljene Univerzitetske biblioteke Džon Hopkins i Harvard. Akademsko zvanje. Prodavnice ploča, muzički časopisi. Nedogmatične reklame u muzičkim časopisima.

Današnji fotograf dolazi iz Padove, ističe se mekom, uredno podšišanom (Venus smatra: ženstvenom) punom bradom i zove se Andrea. U Italiji je potpuno nezamislivo da se neka žena zove Andrea, kaže. Znam, uzvraća mu Venus, iako joj u tom momentu na pamet padaju samo Andree genetski ženskog roda. Andrea Dvorkin, rođena 1946. u Kamdenu, NJu DŽersiju, umrla prevremenom smrću 2005. u Vašington D. C-ju i njene knjige PORNOGRAPHY (sa podnaslovom Men Possessing Women), iz 1981, INTERCOURSE iz 1987, zatim PORNOGRAPHY AND CIVIL RIGHTS (podnaslov: A New Day For Women’s Equality) iz 1988, i SCAPEGOAT (The Jews, Israel, and Women’s Liberation) iz 2000. Neizostavna lektira, kaže Venus Andrei, Evi, urednici, i trećoj, u ovoj već napuštenoj i propadanju prepuštenoj zgradi od armiranog betona prisutnoj osobi, koja u tom momentu odvažno jaše na plastičnoj stolici na rasklapanje. Klasična pin-up poza, pomisli Venus, Eva se javnosti ni u kom slučaju ne bi predstavila sa raširenim nogama (sve i da na sebi ima pantalone) Pitanje je samo da li bi ona uopšte želela da stane ispred kamere? (Iza Evine nonšalantnosti krije se ogromna telesna svesnost, kažu svi.) Freelance fotograf najpre je pomislio na industrijalca Andreu Anjelija.

U toku pauze za ručak, poduži razgovor o tome kako bismo izgledali na fotografijama kada bismo sami sebe fotografisali.

Cindy Sherman said:

I feel I’m anonymous in my work. When I look at the pictures, I never see myself, they aren’t self-portraits. Sometimes I disappear.

Eva kao istoričarka umetnosti (prošle godine završila doktorske studije), njena skoro kompletna kolekcija kataloga Sindi Šerman; u kojoj, međutim, više niko ne zna šta se sve nalazi. Eva kao neko ko živi sa Venus (majka rođena kao Adam). Otac zajedno sa svojom drugom ženom (tri godine starijom od Eve) nestao bez traga negde u Velikom Vojvodstvu. Venus za Evu kaže: prava princeza. (Za to je sigurno kriv tvoj otac.) I sama Venus ranije je bila princeza, no to je nešto što se može skinuti, poput kostima (što je ona u toku svojih studija u SAD i učinila), kaže sada androgini model koji se može videti, u prvom redu, u reklamnom prostoru različitih muzičkih časopisa. Pri tom, nastavlja Venus negodujući, većina androginih modela danas su muškarci, koji dampinškim cenama obaraju tradicionalno visoke honorare svojih ženskih kolega. Andrea, s druge strane, poznaje i nekoliko androginih modela genetski ženskoga roda. NJegova miljenica: Erika Linder. She was the first woman to appear on a men’s board, back to 2011, and models for both women’s and men’s fashion.

Kao i Andrej Pejić, samo što je u njegovom slučaju obrnuto, on je najpre za mušku, pa tek onda i za žensku modu.

Njih dvoje su čak bili i u vezi, stalno pišu o tome, kaže Eva. Pišu zato što njihovi heteronormativni fanovi to žele da čitaju, podiže svoj glas Venus. Ma kakvi, evo, pogledaj, 20. aprila 2012. u 18:13 Andrej je objavio na Tviteru: It’s official. Erika Linder is my prince. A Erika je na to odgovorila: The next time I see Andrej Pejić I’m gonna give her a kiss she’s never gonna forget.

A tu je je i onaj čuveni Shooting u kojem se rvu po foto studiju, kaže Andrea sa sigurnošću u glasu i počinje vešto da tipka po usijanoj površini svoga pravougaonog telefona. Evo, vidite kako Andrej grize Eriku za obraz. Cute. (Inače, kažu da ona ovde stoji na nekoj kutiji.)

Prevod sa nemačkog: Marija Ančić

Autor je poznati nemački romansijer i muzičar, učesnik 6. Beogradskog festivala evropske književnosti.

_________________________________________________

(c) za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.rs