U nekoliko narednih godina radiće zajedno ruku pod ruku srpski i australijski arheolozi. Prošle srede je zvanično, prijemom u beogradskoj Skupštini grada, obeležen početak projekta.
Reč je o saradnji Univerziteta u Sidneju i Arheološkog instituta u Beogradu. Projekat su podržali ovdašnje Ministarstvo kulture i informisanja i Ambasada Australije u Srbiji. Arheološki tim sa Univerziteta u Sidneju predvodi profesor Rimske istorije i arheologije na ovoj prestižnoj akademskoj ustanovi Ričard Majls.
„Kada sam iz Britanije došao u Australiju i održao tamo svoje prvo predavanje bilo je prisutno preko 400 ljudi, što je zaista zadivljujuće“, kaže za Danas profesor Majls. „Mislim da ključ za veliko interesovanje australijske javnosti leži u tome što je Australija zemlja migranata. Mnogi od njih su došli iz Italije i Grčke. Mislim da arheologija treba da bude dostupna svima. Svakome treba objasniti prošlost. Nije istina da je prošlost uvek zanimljiva, treba ljudima objasniti zašto je interesantna“, rekao nam je profesor Majls koji vrlo dobro zna o čemu govori jer je i sam imao izuzetnog uspeha u popularizaciji arheologije. Za britanski BBC uradio je dve odlične serije: „Arheologija Drevni svetovi“ 2010. za BBC 2 i „Arheologija: Tajna istorija“, za 2013. za BBC 4.
„Moram da pomenem značajnu ulogu dr Stefana Pop Lazića iz Arheološkog instituta sa kojim zajedno radim na ovom projektu. Veoma je važno da se dobro razumete sa onima sa kojima radite. Dakle, u svojim spisima o rimskim vladarima, pisac Aurelije Viktor navodi da je car Maksimijan podigao palatu nedaleko od Sirmijuma, gde su njegovi roditelji živeli i radili kao nadničari. Arheolozi pretpostavljaju da se upravo na ovom mestu nalazila palata cara Maksimijana Herkulija. Pronađeni su ostaci izuzetne antičke građevine. Iskopavanjima koja su kasnije usledila otkriveni su nalazi mozaika i ukrasa sa zidova sačinjeni od skupocenih vrsta kamena. Očekujemo da ćemo u narednim godinama naići na izuzetno važne iskopine“, kaže nam profesor Majls. Do tog otkrića došlo se geofizičkom metodom snimanja terena 2014. godine.
Pitali smo gosta iz Australije kakvi su trendovi u svetskoj arheologiji. Odgovorio nam je kako je upotreba savremene tehnologije u svetskoj arheologiji veća. „Ljudi imaju različite ideje o arheologiji. U tom smislu Indijana Džons je istovremeno i blagoslov i prokletstvo. Arheologija je strast, posvećenost i predan rad. Dobro je to što se sve više mladih studenata zanima i odlučuje za arheologiju“, kaže Majls.
Lokalitet Glac nalazi se na tri kilometra od nekadašnjeg Sirmijuma, koji je krajem trećeg i u četvrtom veku bio jedna od četiri prestonice Rimskog carstva. Pronađen je na još krajem devetnaestog veka na imanju Petra Glaca, po kom nalazište i dobija ime. Otkriveni su ostaci izuzetne antičke građevine.
Na teritoriji današnje Srbije rođeno je sedamnaest rimskih careva. Trojica su na ovom tlu podigli palate: Galerije u Romulijani, Maksimin Daja u Šarkamenu i Konstantin na Medijani. Da li Glac krije još jednu carsku palatu pokazaće australijsko-srpsko istraživanje koje je upravo počelo. Projekat će se razvijati veoma dinamično. „Rad na Glacu podrazumeva arheološko iskopavanje, naučnu interpretaciju i konzervaciju, kao i osnivanje škole arheologije u kojoj će se obučavati srpski, australijski i drugi inostrani studenti. Planiramo otvaranje arheološkog parka kako bismo najsavremenijim metodama predstavi bogatstvo antičkog nasleđa“, kazao nam je Ričard Majls.
Tast Konstantina Velikog
Car Maksimijan bio je izuzetno zanimljiva istorijska ličnost. Tokom svoje vladavine imao je nekoliko puta vojne uspehe, protiv Alemana i Burgunda u severnoj Germaniji, kao i protiv Karpa na Dunavu. Takođe, u Maksimijanovo vreme se pojavio protivcar u Britaniji, Karausije. 1. maja 305. godine, Dioklecijan i Maksimijan su zajedno odstupili sa trona. Jasno je da Maksimijan to nije učinio po sopstvenoj volji. Galerije i Konstancije Hlor postali su novi carevi, koji su uzeli za cezare Severa II i Maksimina Daju. Kada je Konstancije umro sledeće godine, Maksimijanov sin, Maksencije dobio je zapadni deo carstva na upravu i imenovao je Maksimijana za svog avgusta. Maksimijan je u bitkama pobedio Severa i Galerija i privukao na svoju stranu sina Konstancija Hlora, budućeg cara Konstantina Velikog, dajući mu za ženu svoju kći Faustu. Ipak, 308. Maksimijan je podigao ustanak protiv svog sina, krenuo je na Rim, ali je bio poražen i sa Konstantinom je potražio utočište u Galiji. 310. godine proglasio se po treći put za cara, ali se nije mogao održati protiv Konstantina Velikog, koji ga je primorao da počini samoubistvo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
