DSK traži mesto predsednika Kosova, nudi Abdidžikua ili Hazirija

Po rečima potpredsednika te stranke Ljutfija Hazirija za Radio Slobodna Evropa, ako to budu Ljumiri Abdidžiku, predsednik DSK, ili on, „onda se možemo ujediniti“.

Na izborima 7. juna, DSK je za predsednika kandidovao Vjosu Osmani, bivšu predsednicu Kosova. Međutim, ukoliko Osmani bude ponovo predložena za predsednicu, DSK neće moći da obezbedi svih svojih 18 glasova, kazao je Haziri.

Osmani je ranije izjavila da njeno ime „nije bilo, nije i neće biti prepreka formiranju institucija“ posle izbora.

Haziri je rekao da nije stigao poziv Samoopredeljenja da razgovaraju o eventualnom sporazumu, a ako takav poziv stigne, razmotriće ga organi DSK, a odluke će zavisti od toga kakva bude ponuda.

Prevremeni izbori 7. juna su održani jer prethodni saziv Skupštine nije uspeo da izabere predsednika Kosova u ustavnom roku, pošto je petogodišnji mandat Vjose Osmani istekao u aprilu.

Lider Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti je i danas ponovio da je spreman da razgovara o formiranju novih institucija posle izbora kada budu formalno potvrđenishod glasanja.

Po Ustavu, za formiranje Skupštine i izbor Vlade potreban je glas najmanje 61 poslanika.

Očekuje se da će pobednik izbora, Kurtijev pokret, imati 53 mandata u Skupštini od 120 mesta i moći da sa poslanicima nesrpskih manjina izabrati predsednika parlamenta i novu Vladu Kosova.

Ali za predsednika je potrebno najmanje 80 glasova – ili dve trećine poslanika – u prva dva kruga, a novi predsednik bi mogao biti izabran i sa 61 glasom u trećem krugu, pod uslovom da u sali bude bar 80 poslanika.