Gospodin Adolf Cigler, a vama je verovatno poznato to prokleto ime, na nagovor Nacionalsocijalističke partije Nemačke organizovao je izložbu „Degenerične umetnosti“ u Minhenu, u julu 1937. Na toj su izložbi nacionalsocijalisti, tj. Hitlerovi kučići izložili, kao nešto nakaradno, kao nešto čega se valja kloniti – najsjajnija umetnička imena onovremene nemačke umetnosti.
Hiljade i hiljade posetilaca je obišlo tu izložbu – baš kao i ovovremeni siroti botovi – ne bi li svojom posetom i svojim odobravanjem iskazali duboku vernost jednom prokletom i zlom režimu.
Po toj plebejskoj a pride i seljoberskoj šemi vladajući režim u Srbiji, ne videvši blizanačku sličnost sa izložbom „Entartete Kunst“, organizovao je nešto kao neistinito, zapravo kao izrugivanje ruglu moderne kritike u Srbiji, takozvanom tipičnom socrealističkom izložbom ili zidnim novinama za analfabete u takozvanoj galeriji „Progres“, pod nazivom „Necenzurisane laži“. Podilaženje polupismenoj i materijalno upropašćenoj svetini jeste isključivi cilj vladajućeg režima – komentariše za Danas Raša Todosijević, jedan od najznačajnijih figura na srpskoj i eks-jugoslovenskoj umetničkoj sceni u proteklih tridesetak godina i nesumnjivo jedan od najrenomiranijih domaćih umetnika u inostranstvu.
Upitan da prokomentariše poređenje ove izložbe sa umetnošću Marine Abramović, koje je načinila predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, Raša Todosijević kaže: Na komentar izvesne Maje Gojković moja prijateljica Marina Abramović mi je poslala ovaj komentar – AH, AH, AH, BEZ REČI SAM. DA LI ZNAŠ NEKI NOVI VIC?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
