Site name

Koliko je opasna, a koliko realna ideja o uključivanju statusa RS u rešavanju kosovskog problema i unutrašnji dijalog o Kosovu

Zukorlić: Pitanje RS otvara i pitanje Sandžaka

* Pitanje uključivanja bosanskohercegovačkog entiteta u dijalog o Kosovu predstavljalo bi raspakivanje celog regiona, ocenjuje predsednik BDZ u izjavi za Danas

Podela nekadašnje južne srpske pokrajine kao srpsko rešenje za kosovsko pitanje ponovo je ušla u fokus javnosti zajedno sa onom koja podrazumeva da se istovremeno u taj proces uključi i pitanje statusa Republike Srpske.

16

Piše: S. Čongradin - L. Valtner

Beograd 09. avgust 2017. 12:00

Foto: FoNet/ Nenad Đorđević

Takozvanu trgovinu teritorijama Evropska unija je godinama unazad oštro kritikovala kad god bi ovdašnji političari o tome počeli da govore u smislu predloga i načina na koji bi rešavali problem. Međutim, sa inicijativom predsednika Srbije o unutrašnjem dijalogu o Kosovu, podela Kosova i predlozi o tome da se Kosovo da za Republiku Srpsku, ponovo su oživeli.

- Najpre moram da kažem da me jako zanima dijalog o Kosovu i da pozdravljam i snažno podržavam tu inicijativu Aleksandra Vučića. Smatram da bi u taj dijalog trebalo da se uključe sve strukture, svi predstavnici institucija i istaknuti građani, kao i Bošnjaci. Pitanje Kosova nije samo srpsko-albansko pitanje već i regionalno i bezbednosno - ističe za Danas Muamer Zukorlić, predsednik Bošnjačke demokratske zajednice i poslanik Skupštine Srbije na listi Srpske napredne stranke.

On, međutim, ističe da bi pitanje uključivanja bosanskohercegovačkog entiteta Republike Srpske u taj dijalog predstavljalo raspakivanje celog regiona.

- O Republici Srpskoj u Srbiji ne bi smelo i moglo da se priča bez Sarajeva. Hoću da kažem da ako bi se pričalo o Republici Srpskoj, onda bi se u to moralo uključiti Sarajevo, ali i Sandžak - napominje sagovornik našeg lista.

Prema njegovim rečima, bilo koja politička ideja jeste legitimna sve dok podrazumeva međusobno uvažavanje, poštovanje suvereniteta, države, granica država, i tome slično.

- Ne može se, dakle, tretirati pitanje Republike Srpske u Beogradu samo, odnosno unutar srpskog unutrašnjeg dijaloga. To pitanje otvara i pitanje Sandžaka, odnosno mi bismo morali u tome da učestvujemo, ali i svi važni faktori u regionu celom. Partikularno otvaranje pitanja otvara vrata destabilizaciji celog regiona - zaključuje Muamer Zukorlić za Danas.

Kulturolog iz Banjaluke Srđan Šušnica za Danas kaže da je povezivanje statusa Kosova i Republike Srpske politički nerealno, međunarodno-pravno nemoguće, a samu ideju diskurzivno on čita kao opasan relikt osvajačkih kleronacionalističkih ideja i politika zvaničnog Beograda devedesetih koje su dovele do razaranja Bosne, genocida i unazađivanja države Srbije.

- Prvo, istorijski i pravno-politički između slučaja Kosova i Republike Srpske nema nikakvih sličnosti i paralela. Država Kosovo je nastala u procesu legitimne odbrane istorijske i političko-pravne autonomije Kosova, a zatim i osamostaljenja od zvaničnog Beograda. Ovaj proces je istorijski odgovor na ugnjetavačku i zločinačku politiku ukidanja autonomije, diskriminacije i torture nad većinskim Albancima, koja je vrhunac doživila krajem 90-ih i pokušajem posrbljavanja Kosova i etničkog istrebljenja Albanaca - objašnjava on. Kako dodaje, ovakva nacional-ekskluzivistička politika Beograda prema Albancima i Kosovu je u različitim istorijskim kontekstima imala i različite manifestacije i uspjehe, od osvajanja i etničkog čišćenja 1912-13, preko Rankovićeve torture 1950-ih, do torture početkom 1980-ih.

- No osamostaljenje Kosova je prihvaćeno pa i podržano od strane većine država svijeta kao legitiman politički proces upravo i uglavnom zahvaljujući miloševićevskoj politici aparthejda, ugnjetavanja i zločina nad Albancima - ukazuje Šušnica.

On kaže da s druge strane dejtonska Republika Srpska iako ima unutrašnju strukturu nema status države, već samo entiteta, odnosno nedržavne političke zajednice unutar države BiH, koji je legalizovan Dejtonskim sporazumom nakon sloma pobunjeničkih RSK u Hrvatskoj i 9-januarske RS.

- Ovaj netipičan politički status RS je velikodušni i etički vrlo problematičan kompromis Zapada zvaničnom Beogradu kako bi se zaustavio osvajački i građanski rat i genocid nad nesrpskim stanovništvom u BiH i Hrvatskoj. Taj rat i planirani genocide je upravo započet, koordiniran, izvođen i finansiran od strane zvaničnog Beograda i njegovih vojnih i bezbjednosnih institucija sa ciljem stvaranja etnički čistog srpskog političkog prostora. RS je plod agresije i genocida, a inspirisan je kleronacionalističkom ideologijom jednog dijela srbijanske intelektualne i klerikalne scene okupljene u vrhu politike, SPC-a i SANU - objašnjava on.

Kako ocenjuje, opasan je taj fantazam kojim je zadojena kleronacionalistička scena u Srbiji da u miru mogu dobiti ono što nisu uspijeli, a tobož su "trebali" dobiti zločinačkim ratom i genocidom - a to je podjela BiH i "Veliku Srbiju".

- To je poziv na revanšizam i novo posezanje za teritorijem susjeda. To će još više unazaditi srbijansko društvo - zaključuje Srđan Šušnica.

Bosna i Kosovo

Ideja da bi se o svim balkanskim žarištima trebalo pregovarati u paketu nije nova. Početkom devedesetih godina to je bila ideja političara okupljenih oko bivšeg kosovskog premijera Ibrahima Rugove. Kada je počela Miloševićeva represija na Kosovu, Rugova se zalagao za politiku pasivnog otpora. Dva su razloga zbog kojih se tadašnji, za Beograd "nelegalni" premijer Kosova, protivio oružanom sukobu sa srpskom policijom. Najpre, Rugova se pribojavao Miloševićeve reakcije, pogotovo u svetlu onoga što se tada događalo u Bosni i Hrvatskoj. Međutim, još važnije, on je bio ubeđen da će se međunarodna zajednica pozabaviti i statusom Kosova, onda kada se steknu uslovi za rešavanja pitanja Bosne i Hrvatske. U tom periodu, najveći deo novca koji je na Kosovo dolazio iz emigracije, odlazio je na rad ilegalnih škola koje su kosovski Albanci organizovali nakon što je Milošević uveo srpski nastavni plan u sve škole. Međutim, nakon Dejtonskog sporazuma sve se promenilo. Kada su Albanci shvatili da ih niko rečju nije spomenuo u Ohaju, Rugovina popularnost naglo je opala, a sa njim i princip nenasilnog otpora. Novac koji je išao za obrazovanje brzo je preusmeren na šverc oružja koje je dopremano civilnom stanovništvu. Nekoliko godina kasnije ti naoružani civili će se organizovati u Oslobodilačku vojsku Kosova. Na Rugovino mesto doći će politički lider OVK-a Hašim Tači. V. Jeremić

Selaković: Cilj deklaracije očuvanje jezika i kulture

Generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković rekao je za RTS da najavljena Deklaracija Srbije i Republike Srpske o opstanku srpske nacije i srpskog naroda nije motivisana dnevnopolitičkim potrebama kao ni velikosrpskim nacionalizmom. On je istakao da je cilj očuvanje srpskog jezika i kulture, jer, kako je objasnio, kad nema jezika, onda nema ni naroda. Selaković je objasnio da se ide ka tome da to bude deklarativni i pravni akt koji će usvojiti najviša zakonodavna tela Srbije i RS i dodaje da nije reč o pitanju koje tretira teritorijalni status Srbije i RS. "Srbija je primer garancije prava manjina. Ništa više od toga ne tražimo za Srbe u drugim državama regiona", kaže Selaković.

On je naveo da srpski narod ima pravo da traži mesto opstanka u globalnom svetu. Selaković je dodao da opasnost kojoj su izloženi srpski jezik i kultura nije samo u generacijama Srba koji su u rasejanju, već je to vidljivo i u okruženju, na teritorijama na kojima Srbi žive vekovima, a na kojima su ugroženi jezik i opstanak. Prema njegovim rečima, biće predložene određene mere koje će pomoći da se sačuvaju jezik, pismo i identitet. On je naveo i pozitivno iskustvo iz Švajcarske, gde je na "fantastičan odjek" naišao pokušaj srpskog ministarstva da se sačuva srpski jezik kroz inicijative putem ambasada. P. D.

povezane vesti

komentari (16)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Sasa

09. avgust 2017.

Onda pitanje Sandzaka otvara pitanje kurda u Turskoj. Nema kraja ovome.

Uros

09. avgust 2017.

Bosnjaci u Raskoj oblasti uzivaju sva moguca prava, dok to Sarajevo ne garantuje RS-u. U tome je razlika.

Romanija

09. avgust 2017.

Gospodine Zukorliću, RS i Sandžak nemaju nikakvu sličnost.RS ima voju Vladu Skupštin, svoju policiju , to Sandžak nema.

Miodrag iz Peći

09. avgust 2017.

Uzimanje Republike Srpske u rešavanju kosovskog pitanja je baš poželjno jer ono što je sprovedeno u Dejtonu bi mogli da uradimo i na KiM. odnosno R.Kosovo... Dakle. Od crtanja granica po vlasničkoj strukturi imovine a naročito zemljišta, Srpsko Kosovo po model u R.S. Distrikti SPC.Metohija i Velika Hoča sa auto putem do Srbije preko Mokre Gore kao što su Distrikti Brčko i Žepa. Ostalo je već ugrađeno u ustav R.K. Pominjanje tzv Sandžaka je pre svega pitanje CG jer je oko 75% Sandžačkog Vilajeta u CG tj Bijelo Polje, Berane, Plav i Gusinje a CG je sada u NATO nje ne granice su zacementirane. A u onih 25% je po poslednjem popisu srpska većina jer u Raškoj Oblast i je skoro 85% Srba.

zena

09. avgust 2017.

Da nije nacionalizma ovakvi "političari" bi bili anonimusi. Nažalost, ovakvi su BiH "branili" kao Milošević Srbiju.

Nebojša Gojnić

09. avgust 2017.

Ne znam šta je tačno gospodin hteo da kaže. Da li Bosna treba da bude unitarna(republika Srpska postaje pokrajina Srpska) ili Sandžak postaje republika a Srbija konfederacija.

slobodan

09. avgust 2017.

Otvaranje pitanja prekrajanja Dejtonskog sporazuma podrazumeva i otvaranje pitanje granica RS, koje su postavljene u Dejtonu i koje su integralni deo tog sporazuma. Nece biti moguce da Srbi, sa 1/3 stanovnistva BiH zadrze skoro 50% teritorije. To ukljucuje mesta etnickog ciscenja Bosnjaka, kao sto su Prijedor, Srebrnica, itd. Naravno i Brcko, sto znaci nestanak zapadnog dela RS.

Драган Пик-лон

09. avgust 2017.

Бојим се да је овај"научник" нови Вучићев потпарол!!!

Dragan

09. avgust 2017.

Šta je ovo čas likovnog pa da svako crta tteritorije i granice po svojoj volji. UMNIK bi trebao da shvati da ako neko menja granice da će želeti i ostali to da se uradi.

Pera

09. avgust 2017.

Zukorlicu bavi se onim do cime si se do danas bavio.

Dragana

09. avgust 2017.

Pitanje svih pitanja je sta covek ako je koliko-toliko sacuvao zdrav razum i nerve jos uvek radi na ovom prostoru, pa podelili ga vi u oblasti ove ili one ili ne. Napolju nam se moze desti nesreca a ovde se radi na njoj.

MICA

09. avgust 2017.

Samo Zukorlic neka se ne pravi pametan.

Tom Sojer

09. avgust 2017.

Dakle, strašan dijalog, i još strašnija deklaracija strašnih likova. Pa još kad to bivši ministar pravde uobliči, ispiše, izdeklariše, eto nama spasa. Srđan lepo objasni šta su pametnjakovići radili devedesetih i zašto KIM nije više pod jurisdikcijom pravnog sistema Srbije. Selaković sada savetuje one koji su ga savetovali da, zamislite, kao ministar pravde pravne države Srbije dočekuje osuđene za zločine na KiM, pa još i piše nekakvu deklaraciju, pokušavajući da koska ispadne mekša od hrskavice.

Jagoda

09. avgust 2017.

Ja mislim da su granice jako vazne. Svako treba da pljacka svoje.

Higija

09. avgust 2017.

Zukorlić Sandžak ne treba vmešati sa RS, ali treba i on da se priključi sastanku na kojoj će se deklaracija razmatrati.

crni domino

10. avgust 2017.

Bravo gospodine Zukorlic, kad je bal nek je barem maskenbal! Zaboravio si samo da kazes da nece mirovati ni Presevska ni Vojvodina zbog madjara i Rumina ako se nastavi trtljanje Dodika. Nije Vucic izgleda jos upoznao prave Madjare!