Velike ekonomske razlike i pojedini potezi političkih elita na Zapadnom Balkanu negativno utiču na evropsku integraciju zemalja regiona. Ilustracije radi, Srbija održava vojne vežbe sa Belorusijom i Rusijom, koje su, uopšteno govoreći, agresivno nastrojene prema Evropskoj uniji, iako je strateški opredeljena za članstvo u EU.
Između ostalog, jedan od ranijih saziva srpske vlade doneo je odluku da proda domaću naftnu kompaniju Rusima, što je bila suštinska greška. Takvi podaci pokazuju da je strateški politički pravac Srbije u neskladu sa njenim ponašanjem u domenima energetike i odbrane. Takođe, mislim da će biti teško za Srbiju da održi poziciju vojne neutralnosti i da bi bilo bolje kada bi se vaša država u većoj meri usklađivala sa zajedničkom i spoljnom politikom EU. S druge strane, potrebno je da EU očuva „politički zamajac“, kada je reč o nastavku procesa proširenja, kaže u razgovoru za Danas Stiven Blokmans, šef odeljenja koje se bavi spoljnom politikom EU u briselskom tink-tenku Centar za studije evropske politike (CEPS) i predavač na Univerzitetu u Amsterdamu. Blokmans je učestvovao na konferenciji „Evropa u više brzina, Zapadni Balkan u rikvercu“ u Beogradu, koju su organizovali Centar za spoljnu politiku i Fondacija Fridrih Ebert.
Upitan kako ocenjuje dosadašnji tempo i rezultate Briselskog dijaloga Beograda i Prištine, naš sagovornik ocenjuje da će ti pregovori biti nastavljeni „do poslednjeg dana, odnosno sve dok Srbija ne postane članica Evropske unije“.
– Bilo bi naivno poverovati da će Srbija zvanično priznati nezavisnost Kosova. Ipak, budući da je formirana nova srpska vlada, a politička situacija na Kosovu se kristališe, očekujem da proces normalizacije odnosa bude nastavljen, da će biti obnovljen duh saradnje, iako neke izjave tome ne doprinose. U tom kontekstu, očekujem i značajno angažovanje Federike Mogerini, visoke predstavnice EU, kako bi bili postignuti konkretni pomaci, smatra Blokmans.
– Kada je reč o tempu pridruživanja država Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, Evropska komisija se, kao što je poznato, striktno drži pravila po kojem je napredak na putu ka EU uslovljen kriterijumima koje svaka država treba da ispuni. U ovom trenutku je prerano reći da li će se zemlje kandidati poput Srbije pridruživati pojedinačno, ili će biti primljene „u istom paketu“. U svakom slučaju, nužno je da EU produbi saradnju sa zemljama regiona. Recimo, izbegličko-migrantska kriza se delimično može rešiti ako budu ojačane veze Brisela i Zapadnog Balkana, ističe on.
Ocenjujući situaciju u Evropskoj uniji, Blokmans ukazuje da se taj dvadesetsedmočlani blok „izmakao od ponora egzistencijalne krize, što znači da se neće raspasti“.
– Ali, preterano bi bilo tvrditi da je EU sada stala na „zdravim nogama“. Bez sumnje, potrebna je dalja konsolidacija, uključujući oporavak od krize sa kojom se i dalje suočava evrozona, što podrazumeva i krizu u Grčkoj, kao i probleme u vezi sa šengenom i upravljanjem spoljnim granicama. Mada izbegličko-migrantska kriza više nije toliko prisutna tema u medijima, ona i dalje traje. Takođe, ruska agresija u istočnoj Ukrajini i dalje predstavlja izazov. Ipak, pobeda Emanuela Makrona na predsedničkim izborima u Francuskoj, koja je, uz Nemačku, ključna članica EU, budi nadu da će „proevropska agenda“ biti nastavljena, što je bilo dovedeno u pitanje nakon Bregzita. Ali, treba videti i šta će se dogoditi na izborima u Češkoj, pa i u Italiji. Dakle, ima prostora za dalje razdore i sporenja unutar EU, pa je potrebno nastaviti unutrašnje reforme. Što se proširenja tiče, jasno je da je potrebno da se Unija najpre konsoliduje i završi poslove u drugim važnim domenima, poput jačanja zajedničke spoljne i bezbednosne politike. Primera radi, u naredna tri meseca trebalo bi da vidimo kakve modele u takvim segmentima nude države članice, zaključuje ovaj stručnjak za evropska pitanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
