Nije samo preobojenost, već postistina

Ceo vek sam proveo kao preventivac, što znači i zdravstveni prosvetitelj u dositejevskom i pelagićevskom smislu. Zato me i pogađa šteta po narodno zdravlje nastala svesnim ili nesvesnim širenjem dezinformacija. Pođimo redom:

1. Neiskreno je kada tvrdite da „dole potpisana autorka svakako pravi razliku između karcinoma i kancera“. U svom članku desetak puta pominjete karcinom, a nijednom kancer, dok se na termin rak nailazi samo u nazivu jednog društva. Belodano je da ste u polemiku ušli s mnogo više emocija nego znanja.

2. Postoje dobra i loša nauka. Prva svoj izraz nalazi u vodećim naučnim časopisima i iza nje stoji respektabilna naučna zajednica. Druga se definiše kao zbir svih zamislivih grešaka – priželjkivanja, dogmatizma, pa čak i direktne podvale. Vi možete da prikažete kako Kopernik, NJutn i njihovi sledbenici zastupaju „samo jedno mišljenje“, a da prednost date posle dva-tri milenijuma ponovo oživelom verovanju da je naša planeta ravna ploča. Da li je to korektno prema čitaocima?

3. Kada namećete kao neopozivu činjenicu postojanje „alarmantnih podataka“ o obolevanju od raka, Vi svesno ignorišete našu jedinu relevantnu bazu podataka (Registar za rak) koja se i u zemlji i u svetu prihvata kao merodavan izvor za sagledavanje učestalosti raka. Vaši alternativni izvori su mediji (!?), neimenovani onkolozi i jedno društvo koje zaslužuje poseban komentar.

4. Najblaže rečeno je grubo osporiti kao netačnu moju konstataciju da za Vaše navodno alarmantne podatke „ne zna nijedan odgovoran stručnjak“. Odgovorni su stručnjaci koji imaju uvid u podatke, a ne oni kojima se nešto „javilo“. Ako imate osećaj odgovornosti, morali biste da navedete imena tih stručnjaka i njihove argumente. Uveravam vas da se ne bi proslavili.

5. Kada tako oholo i samouvereno namećete kako ima stručnjaka koji stres vezuju za rak, dužni ste da ih pomenete, kako bi se procenili njihovi argumenti i reputacija. U nauci se zna za uticaj oksidativnog, proteotoksičnog, replikacionog, niskofolatnog i raznog drugog stresa na pojavu raka, ali nikako ne i za životni stres kako ga Vi shvatate.

6. Vaše insistiranje na stresu nije samo rezultat neznanja, već je i opasno. Ono ljude upućuje na fatalizam: stres je tu i ne vrede nikakve preventivne mere. Odbacujete decenijama dostupna saznanja da je rak u velikoj meri sprečiv (ako se izuzme 5-10 odsto genetski određenih formi), te da su odgovorni pušenje (33 odsto), gojaznost (20 odsto), infekcije (16-17 odsto), odsustvo fizičke aktivnosti, loša ishrana, profesionalna izloženost i nepoznati činioci (po pet odsto), alkohol i reproduktivni činioci (po tri odsto), sunčevo i drugo zračenje i zagađenje životne sredine (po dva odsto) i lekovi (jedan posto).

7. Teško da ste igde našli (uz mogući neki bizarni izvor) da je osiromašeni uranijum bacan „najviše južno od Jagodine“. Prvo, koje su to lokacije severno od Jagodine? Drugo, ne uviđate li da svi izvori ukazuju samo na Pčinjski okrug?

8. Intelektualci izbegavaju (ne baš sve) univerzalne istine, ali umeju i moraju da prave razliku između činjenica i izvora tipa rekla-kazala. Kada Vi, u trampovskom maniru nametanja postistine, marginalizujete Institut „Batut“, svodeći ga na fusnotu, morate da izađete sa argumentima gde greši i zašto krije istinu. Takve ničim potkrepljene teorije zavere imaju poguban uticaj na javno mnjenje.

9. Vaš omiljeni izvor podataka, predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka, na detinjast i nerazuman način falsifikovao je podatke, cinično se pozivajući na „Batut“. Od njega su se jasno ogradili članovi Društva, prof. Džodić, kao formalno najpozvaniji onkolog, i dr A. Jovićević, rukovodilac epidemiološke službe u ustanovi u kojoj je radio predsednik tog društva.

10. Zar Vam ništa nije značilo što su manipulacije predsednika Društva osudili Etički komitet i Epidemiološka sekcija Srpskog lekarskog društva, Skupština kao najviši organ tog društva i organi Lekarske komore Srbije (čeka se da to potvrdi i njihova Skupština)?

Da zaključim: Jeste važno da se o svakoj temi govori na sveobuhvatan, ali ne na tako jednostran, pristrasan i isključiv način za koji ste se Vi opredelili. „(Pristojna) razmena mišljenja“ jeste „u javnom interesu“, pod uslovom da se neka teorija o ravnoj Zemlji ne natura kao dominantna istina.

Autor je profesor univerziteta, epidemiolog