Nemačka i Turska, saveznici 1915. i 2016.

„Neophodna reakcija biće načinjena posle utvrđivanja pozadine ove odluke (Bundestaga). Turska i Nemačka su dva važna saveznika. Niko ne treba da očekuje potpuno pogoršanje naših odnosa sa Nemačkom zbog odluke ove vrste. Ali to ne znači da će Turska ostati ravnodušna i da će ćutati“, rekao je Jildirim novinarima uoči svog odlaska u Azerbejdžan, prenosi Hurijet.

Prva reakcija Turske bila je, zapravo, povlačenje ambasadora iz Berlina na konsultacije u Ankaru. Opisujući glasanje u Bundestagu kao „istorijsku grešku“ i ponavljajući da je ona, što se tiče turskog naroda i Turske, ništavna, Jildirim je rekao da su „tursko-nemački odnosi ozbiljno pogođeni“. „Ali želim da ukažem na činjenicu da je samo 250 od 650 poslanika glasalo, što znači da glasanje upućuje na to da većina u nemačkom parlamentu nije mogla prihvatiti ovaj potez“, rekao je turski premijer.

Jildirim je obećao da će Turska nastaviti odnose sa svojim saveznicima i prijateljima „šta god se dešavalo“, izražavajući nadu da će, prenosi Hurijet, zdrav razum prevladati i u Nemačkoj.

Turski premijer je na konferenciji za novinare bio mnogo oštriji prema Jermeniji koju je optužio da podržava terorizam, „podsećajući da su jermenske terorističke grupe u prošlosti ubile desetine turskih diplomata“. „Danas nije tajna da prihvata (Jermenija) terorističke organizacije na posredan način. Milioni Jermena plaćaju cenu ovih beslovesnih poteza jermenskog rukovodstva kroz izolaciju, siromaštvo i tegobe. Jermenija sada treba da se odrekne ovih pustih snova i da počne da radi na dobrobiti svog naroda kroz dobrosusedske odnose u regionu“, rekao je Jildirim.

Iskusni analitičari ukazuju da je reakcija turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana na odluku Bundestaga bila blaga i da to možda ima veze s telefonskim razgovorom koji je on obavio sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u utorak, prenosi agencija IBNA.

„Odnosi između Nemačke i Turske biće značajno pogođeni“, rekao je Erdogan u četvrtak; „ali to nije sprečilo 11 poslanika (Bundestaga) turskog porekla da glasaju za rezoluciju“, zaključuje agencija.

„Posle dolaska turskog ambasadora iz Berlina, turska vlada će razmotriti korake koje će preduzeti kako bi odgovorila na rezoluciju i sagledala šta treba da se uradi kako bi se problem rešio“, rekao je Erdogan uoči svoje posete Keniji.

U Ankari smatraju važnim to što na sednici Bundestaga nisu bili prisutni Angela Merkel niti nemački ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer, dok povlačenje turskog ambasadora na konsultacije Berlin naročito ne zabrinjava. IBNA podseća da je Turska prošle godine privremeno povukla svoje ambasadore iz Beča i Vatikana, takođe zbog „jermenskog pitanja“, i da su se oni kasnije vratili na svoje položaje. Erdoganovo oruđe prema Angeli Merkel jesu, navodno, tri miliona nemačkih Turaka koji glasaju na nemačkim izborima. Međutim, njihovi protesti zbog rezolucije bili su mali.

„Godine 1915, kada je počelo ubijanje i raseljavanje Jermena, otomanska vojska bila je u rukama Nemaca, pošto su dve zemlje bili saveznici. Komandant turske vojske bio je Liman fon Sanders. Naravno, naređenja je izdavao ministar rata Enver Paša, kao i ministar unutrašnjih poslova Talat Paša, ali Nemci su bili svesni svega što se dešavalo na istočnom frontu”, piše IBNA. Dodaje da upravo zbog toga u rezoluciji Bundestaga piše: „Uprkos upozorenjima diplomata toga vremena Nemačka nije učinila ništa da spreči zločin, koji je genocid protiv Jermena i drugih hrišćana, a to (nemačko nečinjenje) je sramota“.