PRO u Češkoj: Vreme da se Rusija otrezni

PRO u Češkoj: I tako, američka ideja o Protivraketnoj odbrani (PRO) u Evropi počinje da poprima konkretne obrise. Prvi kamen temelj položen je potpisivanjem odgovarajućeg dokumenta o izgradnji radara u Češkoj. Moguće je, naravno, još uvek se „pecati“ na hipotetičke mogućnosti da, recimo, na jesen taj dokument neće verifikovati češki parlament. Ili da će nova administracija Bele kuće nenadano preispitati svoje poglede na svet. Ili da će se neko u Kongresu po sopstvenom nahođenju uzjoguniti i postaviti pitanje da li treba za instaliranje PRO izdvajati tražena sredstva. Teorijski je sve moguće, ali je praktično voz već otišao. A kad je već tako, zadocnelima na peronu ostaje samo da izvedu nekakve zaključke, pa makar oni nikom i ne pričinjavali zadovoljstvo.
A prvi zaključak je i očigledan: svi napori Rusije na spoljnopolitičkom frontu da ubede SAD, Evropsku uniju, NATO i Zapad u celini, da je to nepravilna i opasna odluka, nisu uspeli. Pri tom ponajviše u svemu zabrinjava to, što je taj neuspeh bio predvidiv. To jest, mi smo igrali nametnutu s naše strane oponentnu igru, unapred znajući da ćemo doživeti poraz. Zašto? Pa jedini odgovor koji nam pada na um jeste: da bi budući analitičari u nekoliko redaka, posvećenih sadašnjem periodu istorije, napisali:“pa Moskva je bila u pravu“. Međutim, za to je bilo dovoljno prosto jasno odrediti svoj stav, a potom ne traćiti snagu na besmisleno nagovaranje Vašingtona, već na druge, kudikamo perspektivnije spoljnopolitičke pravce. Koliko je samo para i reči utrošeno uprazno. Šteta!
Zaključak drugi. Sa moje tačke gledišta, ruska demokratija nalazi se u embrionalnom stadijumu, tako da govoriti o njoj kao o nečem dosegnutom još je prerano. Ali zato celokupna istorija skopčana sa PRO primorava nas da se dobrano zamislimo o degradaciji zapadne, pored ostalog evropske demokratije, na koju su nas toliko često, naročito u prošlosti, upućivali kako bismo je uzimali za primer. Rukovodstvo Češke „ladno“ potpisuje sporazum, iako mu je kao dan jasno da je tri četvrtine građana protiv toga. Poljska za sada nije potpisala dokument o PRO samo zato, što se sa Amerikancima preganja oko „love“, a ko ferma za mišljenje Poljaka? I sve se to događa u okvirima opšteevropske demokratije, čiji su učitelji naši stalni gosti. I sve nas vreme uče demokratiji. Prema tome, ima tu i neutešnih rezultata. Za SAD „stub demokratije“, za Evropu, za demokratiju. Da se ne ponove tuđe greške.
Zaključak treći. Pojavljivanje PRO na našim granicama podvlači crtu ispod čitave istorijske etape, započete u vreme Gorbačova. Berlinski zid, susreti bez kravata, drugari Bil Klinton i Helmut Kol, ustupci Zapadu praktično na svim pravcima za vazdušni poljubac, tapšanje po ramenu i pravo da se zapadni lideri oslovljavaju sa „ti“. Nade su se u međuvremenu smenjivale nedoumicom, potom s razočarenjem, ali će, nadam se, potpuno otrežnjenje nastupiti sada.
Odnosi Rusije i Zapada nikada nisu bili jednostavni, pa prema tome posle nekakve euforije, povezane sa osvajanjem „boljševičkog rova“ sve je neizbežno trebalo da se vrati na svoje koloseke. I eto, vratilo se.
I najzad, četvrti zaključak – o našoj odbrambenoj sposobnosti. Posle neuspešnog jeljcinskog perioda, kada avioni nisu leteli, već trunuli na ledinama, kada tehnika ne samo što nije modernizovana, već je kradena, pa je vojno-industrijski kompleks počeo zbog gladi proizvoditi lonce, mnogo se štošta, naravno, promenilo nabolje, što je čoveku vidljivo i sa strane. Međutim, očigledno da nije učinjeno dovoljno. Na svim pravcima. I u odnosu na vojnika, i u odnosu na oficira, i u odnosu na borbenu tehniku koja može postati realna protivteža američkoj PRO u Evropi.
S pravom se radujemo letovima SU-35, prelaznom modelu od ćetvrte na petu generaciju lovaca, ali pri tom ne treba zaboravljati da već leti F-22, i to ne u eksperimentalnom primerku, već je pušten u serijsku proizvodnju. Mi se s pravom ponosimo unikatnim kompleksom S-400, ali ne treba zaboravljati da se oni u vojsci mogu izbrojati na prste. Počeli smo prodavati mnogo oružja inostranstvu, ali je naša armija kao i do sada naoružana loše. Itd.
Realno gledano, američka PRO u Evropi ne predstavlja za nas opasnost danas, već, nažalost, u ne tako dalekoj budućnosti. Naročito imajući u vidu ona sredstva koja će Vašington dodatno uložiti u razvoj protivraketne odbrane. Pa ipak, ima vremena za preduzimanje uzvratnih mera.