Uslov života na Zemlji

Milionima godina ustrojeni sistem marljivo štiti život na Zemlji i čini da on opstaje. Desetinama kilometara visoko iznad naših glava, daleko od naših mikrosvetova, obitava jedan tanak štit. „Radi“ neprekidno, dozira i filtrira sunčevo zračenje, eliminišući negativne delove spektra. Upravo taj štit omogućava život na Zemlji pretvarajući smrtonosne sunčeve zrake u saveznike živog sveta. Njegovo ime je ozonski omotač.

Nežan i tanan, a ipak tako moćan, predstavlja poslednju liniju odbrane života na Zemlji. Baš on je taj koji nas deli od opasnih kosmičkih zračenja kobnih po naše zdravlje. Bez ozonskog omotača ne bi postojao život na Zemlji. Sada kada je on sve ugroženiji usled negativnog delovanja antropogenih faktora, pitanje je – koja će biti naša poslednja linija odbrane ozonskog omotača?

Kao što je već pomenuto na početku, ozon je uslov života na Zemlji. Obavijen oko naše planete visoko u atmosferi poput nevidljivog štita, njegov zadatak je da filtrira smrtonosne sunčeve zrake, propuštajući samo onaj deo spektra koji nije koban po živi svet Zemlje. Pojava oštećenja ozonskog omotača i njegovog istanjenja prouzrokovala je niz poremećaja zdravstvenog stanja kod ljudi. Pojačano ultraljubičasto (UV) zračenje može izazvati rak kože, može dovesti to mutacije genetskog materijala, oštećenja oka, pojave katarakte, a takođe i narušava imuni sistem ljudi i životinja. Osim toga, dodatan negativan uticaj može imati u područjima gde postoji ozbiljan problem sa zaraznim bolestima poput lišmenijaze, malarije i herpesa, jer se protiv njih telo bori kožom. Istraživači upozoravaju da će u budućnosti obolevanje od raka kože rasti za dva odsto za svaki novi postotak oštećenja ozonskog omotača. Ovome su podložniji ljudi blede puti, svetlih očiju, sa pegicama, većim brojem mladeža kao i svi oni koji u porodici imaju nekog ko je oboleo od raka kože. Preporuke Svetske zdravstvene organizacije (WHO) su da bebe mlađe od godinu dana ne treba izlagati suncu, ako boravimo na otvorenom, treba nositi šešire i naočare za sunce, mazati kreme sa zaštitnim faktorom većim od 15, ukoliko radimo na otvorenom ili smo duže vreme izloženi sunčevim zracima treba dobro zaštititi osetljiva mesta poput nosa, vrhova ušiju i usana. Posebno oprezni moraju biti skijaši, planinari, jedriličari i plivači zbog odbijenog zračenja. Jedan vrlo praktičan savet je pratiti svoju senku, jer što je ona kraća veća je opasnost od UV zračenje. Leti je dobro potražiti hlad, ali treba imati na umu da voda, beton, pesak, stene reflektuju UV zračenje što može povećati ukupnu količinu UV zračenja. Stoga i u hladu treba nanositi zaštitu. Izloženost povećanom negativnom UV zračenju može uticati i na sposobnost reakcije organizma na vakcine. Osim na ljude, UV zračenje štetno utiče i na ostatak prirode. Na vodene ekosisteme utiče tako što ograničava proizvodnju fitoplanktona i zooplanktona (glavne karike u okeanskom lancu ishrane) i nanosi štetu u ranim fazama razvoja riba, rakova, vodozemaca i drugih vrsta. Kod kopnenih biljaka utiče na njihov rasta, mada određeni broj vrsta ima sposobnost prilagođavanja povećanom zračenju. Ali prekomerno štetno UV zračenje ne utiče samo na živi svet, već i na neke materijale upotrebljene na građevinama, na boje, gumu, drvo i plastiku, odnosno pospešuje njihovo raspadanje.

Devedesetih godina prošlog veka Republika Srbija prihvatila je međunarodnu konvenciju o zaštiti ozonskog omotača. U julu 2004. godine odobren je Nacionalni plan zaštite ozonskog omotača, kojim je zabranjena proizvodnja, uvoz i upotreba supstanci štetnih za ozonski omotač. Iako je primena Nacionalnog programa za zaštitu ozonskog omotača krenula dosta kasno u odnosu na neke druge zemlje, u Srbiji je iz upotrebe izbačeno 650 tona supstanci koje oštećuju ozonski omotač. Dan 16. septembar proglašen je međunarodnim danom zaštite ozonskog omotača, a obeležava se od 1994. godine.

Oprezno sa klima uređajima

Za održavanje domaćinstava treba odabrati proizvode sa natpisima toxic free ili prirodni proizvodi, pri izboru dezodoranasa, lakova za kosu i sličnih sprejeva naš izbor bi trebalo da budu oni sa oznakama ozone friendly, koji označavaju da oni nemaju štetne CFC-e. Klima uređaji, kako oni u objektima tako i oni u vozilima, nezaobilazni su deo života savremenog čoveka. Kao rashladni medij koriste freone (naročito stariji uređaji), tako da brigu oko njih treba poveriti kvalifikovanim tehničarima, koji imaju licencu za zamenu i rukovanje ovim materijama. U slučaju nestručnog baratanja one mogu dospeti u atmosferu i narušiti strukturu ozonskog omotača. A prilikom kupovine novih rashladnih uređaja i frižidera treba se raspitati kod prodavca da li oni sadrže freone i naravno odabrati one koji koriste neku alternativu koja nije štetna po ozon.