Fond za razvoj, institucija osnovana radi finansiranja razvojnih projekata, naročito u siromašnim krajevima Srbije, od demokratskih promena pa sve do danas služio je prevashodno kao instrument raspodele javnog novca privatnim prijateljima – uglavnom političkim, zatim za kupovinu socijalnog mira sipanjem novca u državna preduzeća za koja se znalo da su propala i da dobijena sredstva nikad neće vratiti, a povremeno i za direktnu političku promociju finansiranjem popularnih projekata, čiji rezultati baš nikad nisu kontrolisani, kao što je slučaj sa start-ap kreditima.
Podaci do kojih je Danas došao analizom nedavno obelodanjene dokumentacije o radu Fonda, pokazuju poražavajući stepen neodgovornosti čelnika ove institucije u raspodeli novca srpskih poreskih obveznika, i to nevezano za to ko je u kom momentu bio na vlasti.
Tako je, kada se sve sabere, preduzećima u vlasništvu Miroslava Miškovića Fond ukupno odobrio čak 1,2 milijarde dinara kredita. Farmakomu u vlasništvu Miroslava Bogićevića dato je 731 milion dinara, ABS Minel transformatorima 709 miliona, Rudnap grupi Vojina Lazarevića 508 miliona, FMP-u Nebojše Čovića 535 miliona, Interkomercu je dato 359 miliona, MK Komercu u vlasništvu Miodraga Kostića 300 miliona, Ju pointu Zorana Drakulića 280 miliona, Peconijevom Rubinu 200 miliona, dok je Pink televizija od Fonda za razvoj dobila 190 miliona dinara.
Budući da je novac Fonda za razvoj namenjen pomaganju nerazvijenih područja i da su niske kamate ove institucije predviđene za one firme koje teško mogu da dobiju kredit banke, a imaju potencijal za razvoj, postavlja se pitanje kako su se svi gorenavedeni tajkuni kvalifikovali za dobijanje ovih jeftinih kredita. To je pitanje na koje još niko nije dao odgovor.
Fond, međutim, državi nije štetio samo time što je novac davao tajkunima bliskim vlasti, već i time što je ogroman broj kredita odobravao bez ikakvog obezbeđenja, prihvatajući samo menicu svojih dužnika, što je isto kao da su zajmove davali na časnu reč.
Rezultati su katastrofalni. Fond je tako od 2000. godine odobrio čak 897 kredita, samo sa menicom kao obezbeđenjem i 4.112 kredita sa solo menicom (za kredite koji su odobravani fizičkim licima). Hipotekom je obezbeđeno manje od polovine odobrenih zajmova – njih 4.062. Samo 470 kredita odobreno je uz najkvalitetnije obezbeđenje – garanciju banke.
Uz to, Fond je odobravao kredite i ministarstvima, gradovima, opštinama i drugim javnim razvojnim fondovima, za šta te institucije nisu položile nikakvu garanciju.
Koliko je procena rizika rađena u Fondu, odnosno koliko uopšte nije rađena možda najbolje pokazuje podatak da su u slučaju čak 920 odobrenih kredita, preduzeća kojima je dat novac završila u stečaju. Sa 259 preduzeća je raskinut ugovor, dok je predlog za raskid podnet u još 463 slučaja.
Kada se posmatraju periodi vlasti pojedinih stranaka, pokazuje se da nijedna Vlada nije bila bolja od druge.
– Od 2000. do 2004. godine Fond za razvoj i nadležna resorna ministarstva su tako odobrila 2.951 kredit pravnim i fizičkim licima. Reč je o periodu u čijem najvećem delu je zemljom rukovodila vlada pokojnog premijera Zorana Đinđića, a posle njegovog ubistva Zorana Živkovića.
Ukupna dugovanja preduzeća i fizičkih lica iz tog perioda prema Fondu za razvoj iznose 25,8 milijardi dinara, a prema resornim ministarstvima 50,7 milijardi dinara. Ono što je interesantno je da iako je prošao dug period od odobravanja kredita, dospela dugovanja su pozamašna. Tako, kada je reč o Fondu, taj dug iznosi 14 milijardi dinara, dok nedospeli dug iznosi 11,8 milijardi. Kada je reč o sredstvima ministarstava, dospeli dug je 16,1 milijardu dinara, a nedospeli 34,6 milijardi dinara.
Među preduzećima kojima je pare pozajmio Fond za razvoj nalaze se Javor PDS, RTB Bor, Zastava automobili, FGP Rekord Rakovica, Mačkatica, Industrija mašina i traktora, Prva iskra holding u restrukturiranju, Janko Lisjak, TIG Industrija tekstila, Industrija motora Rakovica, Majevica, GOŠA holding korporacija i drugi.
U periodu od 2005. do 2008, koji je obeležen vladavinom Vojislava Koštunice, Fond je odobrio 3.487 kredita, ukupne vrednosti od 29 milijardi dinara, od kojih je dospelo, a nenaplaćeno 12,25 milijardi, dok 16,8 milijardi još nije stiglo za naplatu. Uz to, resorno ministarstvo je preko Fonda plasiralo 5.935 kredita u vrednosti od 28,5 milijardi, od čega je čak 27,5 milijardi dospelo.
Tokom perioda Vlade Vojislava Koštunice najveći pojedinačni kredit Fond je u aprilu 2007. godine odobrio Farmakomu – čak 447,4 miliona dinara, od čega je 442 miliona dospelo za naplatu. Iste godine, u novembru, Fond odobrava novih 115,4 miliona dinara kredita Farmakomu, ovog puta fabrici akumulatora koja posluje u okviru tog sistema. Prema podacima Fonda, nijedan deo ovog kredita do sada nije dospeo na naplatu. Farmakom je za oba kredita položio hipoteku kao obezbeđenje.
Drugi kredit po visini za vreme Koštunice odobren je tekstilnom preduzeću Krupanjka, koje je danas u stečaju. Fond je ovoj firmi 2006. odobrio 173,6 miliona dinara, što je tada bilo 2,1 milion evra. Istog dana, Krupanjka je dobila još jedan kredit od 110 miliona dinara, pod istim uslovima. Fond nije smatrao za potrebno da ova potraživanja obezbedi bilo kojim drugim sredstvom osim menice. Kompletan iznos je dospeo za naplatu, ali nije naplaćen. Ova propala firma već godinama ima samo troje zaposlenih, što pokazuje koliko je sipanje novca u Krupanjku imalo smisla.
Na trećem mestu je Banini, firma koja je položila hipoteku i uzela kredit od 168 miliona dinara sredinom 2008. godine. Nešto više od 125 miliona dinara je dospelo za naplatu, a ostatak još nije.
Za vreme Vlade Mirka Cvetkovića, od 2008. do 2012, Fond za razvoj dodelio je 3.729 kredita, za koje je ukupan dug oko 51,7 milijardi dinara, od čega dospela dugovanja iznose 11,7 milijardi dinara, dok 39 milijardi još nije dospelo na naplatu. Sredstvima Ministarstva preko Fonda dodeljeno je 6.864 kredita. Ukupna dugovanja za njih iznose nešto manje od 42 milijarde dinara, od čega je na naplatu dospela 21,1 milijarda dinara, dok još nije dospelo 20,8 milijardi.
U ovom periodu zanimljiv je primer trgovinskog preduzeća BG Farm, koje je 2009. dobilo kredit. Već sledeće godine ta firma je imala gubitak od oko milijardu dinara, a tako i naredne, da bi završila u stečaju. Broj zaposlenih je neposredno pred stečaj smanjen sa 73 na 42.
Preduzeće Drvopromet iz Leskovca 2009. poslovalo je bez gubitaka, a iste godine dobija četiri kredita. Naredne godine prihodi se smanjuju sa 280 na 180 miliona dinara, a gubitak preduzeća dostiže sedam miliona. Do 2012. gubici firme dostigli su cifru od oko 20 miliona, a broj zaposlenih je sa 300 spao na 14. Od ukupnih zaduženja kod Fonda od oko 160 miliona dinara, dospela dugovanja su 61 milion dinara.
Dobili kredit, pa prepolovili broj radnika
Trgovinsko preduzeće Galeb Group iz Šapca 2009. je poslovalo sa prihodom od 2,4 milijarde dinara i bez gubitaka, da bi posle dobijanja kredita od 351 milion, do 2012. dostiglo gubitak od 140 miliona dinara, a broj zaposlenih se sa 360 smanjio na 170.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
