Rim: Sve tajne večnog grada

Mi smo šetali skoro 48 km i upoznali Stevana, koji nam je Rim predstavio na potpuno novi način.

Renesansni Stevan U. nas je proveo Rimom iza klišea, kulisa, banalnog i očiglednog. To je Rim posebne estetike i psihološkog vremena (15 minuta gore-dole). Zahvaljujući Stevanu upoznali smo poljskog skulptora Igora Mitoraja. Na vrlo plastičnom primeru smo videli zbog čega je „Oltar otadžbine“ za neke Rimljane „pisaća mašina“, za druge „svadbena torta“, a za treće nedefinisana „engleska (bosanska?) čorba“.

Na najneočekivanijem mestu smo natrčali na Berninija, saznali zašto niko od lokalaca ne jede divlje mandarine i kako je postignuta simetrija Španskih stepenica, posetili smo antički hram pretvoren u sedište Italijanske privredne komore. Pili smo Latte bez kafe, slušali uličnu pleh muziku, prisustvovali hapšenju džeparoša u metrou, slikali Mojsija „na žetone“.

Baš u ulici u kojoj je Radojka išla po čizme i rešetala Instagram, s nogu smo sabili espreso po recepturi najstarije gradske kafeterije – Caffe Greco.

U Rimu su vam najdragoceniji suvo vreme, udobna obuća za šetnju, i neko pouzdan, sa lokala, ko zna da vam kaže gde da ne idete. „Kada vidite veliku grupu turista, okrenite se i krenite u suprotnom pravcu.“ Rimska zima je dobra za ten. Hotelski Wi-Fi je luksuz, kategorizacija je relativna, radno vreme rastegljivo. Ništa nije onako kako piše na turističkim sajtovima. Za Muzeje Vatikana vam treba ceo dan, nervi kao konopci i nekoliko nedelja logističke pripreme. Širom sveta poznata italijanska organizacija posebno dolazi do izražaja u Hodniku sa mapama i u Sikstinskoj kapeli. Napravite spiskove, prioretizujte, dobro uvežbajte plan akcije za tih par minuta koje ćete dobiti.

I na kraju još jedna vrlo važna fusnota: Grk je u Italiju doneo kafu, Kinezi testeninu, a Britanci fudbal. Hvala na divnom društvu, Stevane Uboviću, bilo nam je lepo i svašta smo naučili.